Šumadijski čupavci

Šalim se sa nekim svojim prijateljima iz Šumadije, da sam i ja iz Šumadije, kao Beograđanka, a da se u onoj pesmi „Šumadijo“ lepo kaže: „Rudnik, Milanovac grad, Kragujevac, Topola, Kosmaj, Beograd, tamo gde je Gruža, Rašković i Knić, Mrčajevci, Vujan, Čačak i Ljubić“. Dakle, ima Beograda. Jeste da je to najsevernije što Šumadija jeste, pogotovo što sam ja u delu grada koji joj svakako pripada, ali to nije dovoljno ubedljivo mojim prijateljima koji su iz ovih drugih pomenutih mesta.

Kragujevac je tačno na polovini zemlje kad se gleda karta, koju baš često imam pred sobom, budući da moje dete obožava globuse, karte, pa čak i magnetnu slagalicu gradova, planina i okruga Srbije, pa se tako može desiti da mi kaže – Mama, pomeri krevet, ispod mi se zavukla Kuršumlija. Tamo baš nisam bila, tako to bude, živiš decenijama u nekoj zemlji, a nisi svratio u baš svaki njen kutak, pa čak ni u neke veće ili obližnje gradove.

Tako je i u sopstvenom gradu, ne odeš baš iz čista mira na Julino brdo, a možda neko sa Banovog brda i nema neku potrebu da ode u Mirijevo. Tako sam se u Barseloni čudila devojci koja nije nikad bila u delu grada u koji sam se ja zaputila, a ona samo nije imala zašto da ide tamo. Ipak, sa gradovima je drugačije, pa bih volela da vidim sve, pogotovo one u Srbiji koje nisam.