Sve tekstove fudbalskog specijala Velikih priča posvećenog Evropskom prvenstvu čitajte OVDE.
„Kažu da je bio čudna sorta“.
Ova rečenica je poznata u srpskom jeziku prevashodno zbog Đorđa Balaševića, koji je na ovaj način opisao jednog od velikih tragičara moderne srpske poezije Vasu Ladačkog. Vasa je bio siromašan, ali je voleo, pa je postao bogat, ali više nije voleo, i to je dovelo do lomova u njegovoj glavi. Đorđe dalje navodi Vasine probleme – „propio se, nije prošlo mnogo, dušu svoju đavolu je prod’o“, pa kraj pesme dočekujemo u kafani gde siromah u samrtnom ropcu viče kako džaba sve, jer on nije više s onom koju voli.
Da ova fraza o čudnoj sorti postoji u engleskom jeziku kao deo pesničkog vokabulara, odnosila bi se na Pola Gaskojna. Pol je, barem pri poslednjoj proveri, i dalje živ, ali njegov život poprilično iskopirao pokojnog Vasilija iz neznane vojvođanske varoši. I on je nemao, pa imao, pa se propio, i sad bi verovatno dao sve da može ponovo da igra fudbal, igru koju je dečački voleo kao retko ko na ostrvu pre njega. I koja mu je dala sve.
A koliko je dobri čovek koga vaskoliki ljubitelji fudbala znaju pod nadimkom „Gaza“ bio čudan?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
