Ove godine izdržala je do 23. juna, što je verovatno rekord. Već negde od kraja maja počne da se prenemaže, a ubeđen sam da je naučila i da se preznoji kad god poželi. „Uf… Nije zbog mene, nego je i njoj loše“, pokazala bi na psa koji isplaženog jezika preživa na parketu.
Nisam sadista, niti gledam da uštedimo na računima za struju, niti sam baš toliki hipohondar da me ubija u glavu, objašnjavam joj strpljivo, nego je ovo – topli zidovi, otvoreni prozori, noći u kojima ti ne treba ni frotir za pokrivanje – sve ono o čemu sam maštao u novembru. Meni klima ne treba, čak ni kada je napolju 40, i to uvek izaziva, hm, nesuglasice.
„Lako je tebi, ti si odrastao tamo gde je vrelo“, jedno je od objašnjenja koja mi tako nadurena natrljava na nos (što nije previše teško, je li).
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
