Stigao je “Nikad bolje 2”! Svetislav Basara i Miljenko Jergović započinju novu sezonu svog kultnog dopisivanja na Velikim pričama. Svakog petka, dvojica velikih pisaca i simbola hrvatske i srpske književnosti redovno će pisati jedan drugom
***
Oduvek me je, Miljenko, više zanimalo šta se događa u meni nego oko mene, ali budući da živim u ovome „oko mene“, to „oko mene“ i te kako utiče na ono što se događa u meni, kako vreme prolazi sve više steže obruč oko mene – kao da me pomalo i davi – sve više dokazujući tačnost Kangilemove poetične definicije bolesti koja kaže: „biti bolestan, to znači osećati se loše, ali ne loše kao loš momak, nego loše kao loša zemlja“.
Sve što se događalo (i događa) oko mene, oduvek je za mene bilo (i ostalo) neprijateljska teritorija, od pre nekog vremena to je bojište, pustinja prolaznosti u kojoj s vremena na vreme iskrsne poneka (kratkotrajna) oaza smisla i mira.
Ima već tome podosta vremena otkako se ovo „oko mene“ srozalo ispod nivoa koji uzimam ozbiljno, dakle ispod granice markirane Koštunicom (u najširem političkom) i Ljiljom Smajlovićkom u najširem kulturološkom i novinarskom smislu.
Napisati da ne shvatam ozbiljno pisanija, govorancije, postupke, poslove i dane stotina hiljada ljudi, može zvučati oholo i pretenciozno, ali neka zvuči kako god da zvuči, za mene je nebitno da li je neozbiljan samo jedan čovek – a takvi u Srbiji često stiču ogromnu moć i ne oklevaju da je zloupotrebe – ili su neozbiljne stotine hiljada koje neozbiljne ljude shvataju ozbiljno, pa se posle pokaju, ali ih i dalje shvataju preozbiljno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
