Koga u Americi briga za žene?

Ovaj tekst možete čitati i na makedonskom.

***

Dan pred američke predsedničke izbore i nekoliko narednih provela sam u razgovorima sa prijateljima iz SAD. Primetila sam kod njih strah i neizvesnost na koje smo na Balkanu navikli, takoreći uvek kada se održavaju izbori, a to je za njih neobično. Iako je deo javnosti (na društvenim mrežama) pokušavao da relativizuje strah Amerikanaca koji su tvrdili da su ovi izbori istorijski za Ameriku, činjenica je da toliko očigledno fašistička retorika usmerena protiv prava žena i imigranata do sada nije bila prisutna na američkoj političkoj sceni.

Kao ilustracija može da posluži nekoliko poruka koje sam dobila uveče pred izbore: “Jako sam deprimirana. Neću ništa da gledam. Popiću tabletu i leći ću da spavam. Mnogo se plašim”, napisala mi je prijateljica iz Finiksa.

Jedan prijatelj optimista iz Floride, koji se obično ne interesuje za politiku, napisao mi je sledeće: “Da se probudimo u nežnijoj Americi, a ne u Četvrtom rajhu.” Koleginica iz Džordžije poslala mi je mejl: “Prošla sam kroz sve faze tugovanja, sad samo čekam da se ovo završi.”

Nada je stvorenje pernato (Hope is a thing with feathers)

Još u kasnim večernjim časovima Trampova pobeda bila je izvesna. Ujutro sam se probudila u šoku, i premda sam pokušavala da se psihički pripremim na to da Tramp ima velike šanse da pobedi, zaslepeo me je moj glupavi optimizam – kao i ogroman deo američke javnosti koji je poverovao anketama čija su predviđanja ispala potpuno pogrešna.

“Uopšte nisam šokirana”, napisala mi je prijateljica iz Nemačke arapskog porekla, koja se nosila sa očekivanjem da nemački parlament usvoji rezoluciju kojom se kritika Izraela smatra za “antisemitizam”, a to se kažnjava gubitkom državljanstva (rezolucija je sutradan usvojena).