Znate one „bumerske” objave na društvenim mrežama tipa – današnja djeca ne znaju koja je veza između ova dva predmeta, a na slici su audio-kaseta i olovka. Hvala Bogu što ne znaju, nema zaista potrebe tražiti nostalgiju u svemu i ne vidim razlog da tugujemo za namotavanjem zvučne trake, bakarnih žica oko porcelanskih osigurača ili lijepljenja video-kaseta nakon što ih je rekorder pokušao pojesti.
Još jedna frustracija za kojom ne žalim su video-igre na flopi-diskovima. Čekaš mjesecima da ti u zip ili arj formatu dođe dvadeset i više disketa kako bi probao neku novu igru i dok ubacuješ dvadeset i treću po redu moliš se da i ona bude ispravna. Srećom, prenos fajlova i dalje radi. Ali ne i na dvadeset četvrtoj. Nastavljaš sa dvadeset petom, šestom i sedmom. Igra se nekako instalira. Može čak i da se igra. Dok se, usred zabave, ne pojavi nešto što je bilo na toj dvadeset i četvrtoj kada se ekran zacrni i možete baciti sav trud i rad.
Desilo mi se sa „Mortal Kombatom 2” – na nekoj od tih baksuznih disketa su bili Reptile i još neki borci i igra bi savršeno radila sve do trenutka dok vam nekog od njih dodijelila za protivnika. „Secret of Monkey Island” je napravila šalu na ovu temu jer bi vam u jednom ključnom momentu igre dala zahtjev – „ubacite disk 22, 36 i 114”, sugerišući da vam fale neki podaci i da će, naprasno, prestati da radi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
