POGLEDAJTE CELU LISTU 100 NAJBOLJIH ROMANA
***
Tijana Mirović je psiholog i psihoterapeut. Autorka je i koautorka Seta kartica za shema terapiju, tri knjige, sedam poglavlja u knjigama i brojnih naučnih radova na temu mentalnog zdravlja. Glavna je i odgovorna urednica stručnih publikacija koje izdaju Mozaik i Centar za shema terapiju Beograd. Za doprinos razvoju psihoterapije dobila nagradu „Vladeta Jerotić“- Njene tekstova ne Velikim pričama možete da čitate OVDE. A ovo je njen izbor:
***
Nije lako odabrati ni romane, a ni kriterijume izbora. Dugo sam se premišljala i odlučila da napravim jedan zaista ličan – „ovo me je tada i tako pomerilo“ – izbor. Kako nisam dovoljno stručna da ocenjujem objektivne vrednosti romana, pribegla sam maksimalnoj subjektivnosti i baš ličnoj priči.
Izbor: Tijana Mirović
Deset romana
1
Tvrđava
Meša Selimović, 1970.
Zato što me je naterala da posle dugo godina opet prepisujem citate iz knjiga – neverovatno sročene rečenice, najdublje emocije pretočene u najfinije i naizgled tako jednostavne reči. Zato što je roman o toliko toga – ljubavi, stradanju, našim naravima i odnosima, nepravdama, herojima i antiherojima… Neću da lažem, sviđa mi se i to što je roman i o Tijani?
2
Selidba
Miljenko Jergović, 2018.
Zato što joj se naviše i najčešće vraćam. Zato što me je naterala da razmišljam o tome šta sve ostaje iza nas i koliko je ono što je nama dragoceno i brižljivo čuvano, važno onima koji ostaju. Koliko o nama govore i koliko nas određuju te sitnice koje gomilamo i čuvamo, koliko naše biblioteke, koliko naši odnosi. Koliko je sve to nasleđe, a koliko opterećenje i krš koji treba negde izbaciti ili pohraniti. Posebno mi je bilo dragoceno da joj se vratim kada sam nakon mamine smrti raščišćavala njen stan i ono što je ostalo iza nje i iza nas.
3
Bejturan i ruža
Aleksandar Hemon, 2024.
Zato što je jedna neverovatno živo ispričana priča o besmislu rata, surovosti sveta, izbeglištvu i životu lišenog bazične sigurnosti i osnovnih prava. Zato što je i jedna izuzetno hrabra priča o identitetu i ljubavi o kojoj se, skoro pa nikada, ne piše. O romantičnoj ljubavi između dva saborca i sapatnika; o ljubavi koja ne zna za vere i podele. O roditeljskoj ljubavi koja prevazilazi krvno srodstvo i zadate udarce; o ljubavi koja ume i da preživi razlike i da oprosti.
Zato što nas tako jasno i vrišteće podseća da svojim činjenjem i nečinjenjem stalno ponavljamo iste traume vrteći se u jednom zaista zastrašujućem krugu. Zato što su likovi i scene tako živo opisani da sve vreme imaš utisak kako ih poznaješ i proživljavaš. Do te mere, da njihovu smrt osetiš kao lični gubitak. Zato što i oni i ključna poruka knjige nastave da žive sa tobom i opsedaju te dugo, dugo nakon čitanja.
5
Tišine
Meša Selimović, 1961.
Zato što je maestralno ispričana priča o tome šta znači vratiti se iz rata u svet koji je nastavio da živi. Svet koji ostaje nesvestan onoga što iz rata donosimo i u sebi nosimo. Zato što tako jasno i bolno pokazuje koliko je teško, a neretko i nemoguće, vratiti se kući, odnosima i samome sebi. Zato što ratnu traumu, bol i egzistencijalnu usamljenost opisuje tako da je, dok čitamo, i mi živimo i u kostima osećamo.
6
Tri posleratna druga
Đorđe Balašević, 1991.
Zato što je to Đole – za mene najznačajniji pesnik i večni pratilac kroz razne životne situacije i faze. Biram je i zato što je za nas kao srednjoškolce to bila odabrana i obavezna lektira. Ona koju smo krišom čitali na časovima i zbog glasnog smejanja i prepričavanja dogodovština iz knjige bili izbacivani sa istih.
Zato što je to priča o mom gradu i poznatom kraju. Zato što sjajno oslikava šta se desi kada se kolektivne traume ukrste sa porodičnim. Zato što je priča o onome o čemu se ne priča – o seksualnom nasilju koje biramo da ne vidimo i na koje kao okruženje biramo da ne reagujemo, o Golom otoku o kome tek danas, i to tek pomalo, pričamo. Zato što je priča o Golom otoku i naša porodična priča.
8
Blank
Feđa Štukan, 2019.
Zato što je knjiga koja me je naterala da ostanem budna do sitnih sati, iako je drugi glas u glavi uporno vrištao „spavaj, sutra radiš“. Knjiga koja je živa i brza kao film i to film koji bi, da ga gledaš, mislio „nemoguće da jedna osoba to sve doživi i preživi“. A autor je to zaista i doživeo i preživeo i uspeo da ispriča. Ogromna je to stvar. Ozbiljnog respekta vredna. Zbog toga je za mene ovo malena Biblija o rezilijentnosti i mogućnosti da se odskoči i sa ozbiljnog dna i preživi u ozbiljnom paklu. Poruke i pouke koje nam ostavlja odzvanjaju i dugo, dugo nakon čitanja.
9
Hajduk u Beogradu
Gradimir Stojković, 1985.
Zato što je ovo prva knjiga koju smo i kao osnovci rado čitali, prepričavali, a pomalo i živeli.
10
Što je muškarac bez brkova
Ante Tomić, 2000.
Ili bilo koji drugi roman Ante Tomića, zato što su njegovi romani neverovatno kreativna i zabavna slika nas – naših mentaliteta, suludih podela, kvazi moralnosti i autentične, nesavršene ljudskosti. Zato što me je nasmejala i kad mi ni do smeha, ni do čitanja, bilo nije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
