Najbolji romani devedesetih

U narednim danima i sedmicama analiziraćemo, iz mnogo uglova i još više kutova, sve rezultate naše velike književne debate „100 najboljih romana“. Rezultate pogledajte ovde i priključite se akciji tako što ćete glasati za svoje omiljeno delo.

***

Možda je devedesetih prestala da postoji Jugoslavija, možda su neki odlučili da tako više ne postoji ni jugoslovenska književnost, kao što su neki pokušali da odluče da više ne postoji ni jedan, zajednički jezik, možda su odjednom neki pisci i neki naslovi počeli sve teže da se nalaze u knjižarama, pa su i knjižare same počele sve teže da se nalaze, možda je bilo ratova i sankcija i izbeglištva i ekonomskih nedaća, ali književnost je – a posebno dobra književnost – pokazala da je otporna na sve to.

Nije literatura mogla da se podeli onako kako su podeljene republičke granice, a ponajmanje da prestane da živi samo zato što je došlo da više nema Jugoslavije. Pisci su nastavili da pišu na istom jeziku, da koriste iskustvo zemlje u kojoj su odrasli, ma kako da se ona više (ne) zove. Neki su ostali u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu, neki su iz tog istog Sarajeva otišli za taj isti (ili drugačiji?) Zagreb ili Beograd, a neki su završili u Berlinu, Kanadi, Amsterdamu. Promenili su se naši životi, pa kako ne bi njihovi izdavači, ali neke su stvari ostale iste.

Devedesete su tako početak novog razdoblja književnosti u nas, koju bismo mogli da nazovemo „postjugoslovenskom“, u pokušaju da se makar na neki način opiše kulturni prostor koji je nadživeo državu. Činjenica da je neki pisac odjednom počeo da pripada srpskoj, hrvatskoj, bosanskohercegovačkoj ili crnogorskoj književnosti nije – makar za one koji su imali i imaju dovoljno pameti – značilo da više ne pripada jednom širem jezičkom i literarnom prostoru.

Sve ovo predstavlja pomalo otegnut, no neophodan uvod za novi krug analize naše liste 100 najboljih romana na svim našim jezicima: kada smo pozvali članove našeg žirija – podsećamo da ih se 121 odazvalo – nismo ih ograničavali ni na koji način, niti je stručni kriterijum na bilo koji način bio vezan za državljanstvo autora, mesto ili godinu izdavanja. U tome je, cenimo, i velika prednost ove liste, a to potvrđuje i stotine čitalaca koje svakog dana daju svoje glasove za jedan drugačiji poredak.

I upravo zato što ništa nismo množili, bilo nam je zanimljivo da u seriji analiza ovog ne-takmičenja pogledamo naslove koji su prvi put objavljeni upravo u tim godinama raspada i dolaska nekih novih pravila. Koji su to najbolji romani devedesetih i šta govori politička, a šta kulturna geografija?