Postoji ceremonija dodele Oskara i postoji Oskar kao nagrada. Ovo drugo jedva da kome nešto znači van neposredne familije i PR tima nominovanih, dok se ovo prvo već godinama davi u pokušajima da bude makar gledljiv četvorosatni sadržaj (moj subjektivni osećaj trajanja).
I ovogodišnju ceremoniju vodiće snishodljivi, “dobri prijatelj svih dobrih ljudi”, Jimmy Kimmel. Spucaće se silne pare na spektakl, ali on sigurno neće uspeti da prevaziđe dve stvari (i ono što je ovogodišnjem “Golden Globes” delimično pošlo za rukom): da nas
poštedi inserata iz filmova nominovanih pre svake dodele i da shvati da nikoga, ali nikoga, ne interesuje ko je dobio nagradu za montažu, scenografiju, fotografiju, kostim, masku, kratki animirani film, kratki dokumentarni film i vizuelne efekte.
Kada kažem “nikoga ne interesuje”, jasno je da mislim da nikoga ne interesuje da potroši desetak minuta svog života na gledanje kako se ovi, nesumnjivo vredni i zaslužni, ljudi izlistavaju, potom proglašavaju, izlaze na scenu, pominju supruge, decu i pokojnu familiju, dok ih muzika gazi još od trenutka kada su otvorili usta. Ali, ko zna, možda vi baš nemate šta da radite ponedeljkom od jedan noću do šest ujutru, pa vam dobro dođe integralni šou u vazda dinamičnom prenosu RTS-a. Želim vam lep provod, ja ću sutradan, uz jutarnju kafu, za manje od minut overiti da li je i ove godine sve bilo bolno predvidljivo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
