Radnička klasa je u dugoj istoriji naših naroda i narodnosti često bila predmet ili glavni junak filmskih interesovanja. Samo u poslednjih pet-šest godina imali smo dokumentarac “Radnička klasa odlazi u raj”, Marka Cvejića, kao i “Heroje radničke klase”, Miloša Pušića, ali niko ih nije ovoliko opleo kao Đorđević, u isto vreme dajući im najveću moguću nadu na ovim prostorima – nadu da mogu nešto da promene. Jer, da parafraziram parolu iz poslednje scene filma – Snaga je u njima.
Iako već petnaest godina nije snimio igrani film, gde je bio šta je radio nemam pojma, vidim da je snimao i neke dokumentarce, nisam gledao (nisam znao, praštajte! hoću! hoću! obećavam!), Mladen Đorđević je uspeo da postane još bolji, još sposobniji, još talentovaniji srpski reditelj.
Kažite šta hoćete o filmu “Radnička klasa ide u pakao”, ali ne možete da kažete da nije dobro režiran, da film, u kontekstu priče kojom se bavi, ne izgleda kako bi ga napravili i najbolji evropski reditelji (rumunski, mađarski, belgijski i Ulrich Seidl) ili američki (nema u Americi trenutno ovakvih, sorry).
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
