Moj drug Pedro Almodovar i njegove žene

Nedavno sam, na zatvaranju “Slobodne zone”, gledala novu kratkometražnu stilsku vežbu i filmsku ekstravagancu Pedra Almodovara. Kao što je pre neku godinu pozvao Tildu Svinton da napusti ostrvo na kome živi i dođe da snime jedan kratki film u kome će demolirati prelepi stan, tako je sad bilo sa Itanom Hokom i Pedrom Paskalom, koji u polučasovnom vesternu “Čudna strana života” tumače ljubavnike i suparnike. I u tom filmu, kao i u svemu što je ikad dotakao, Almodovar je – Almodovar, samo sad na nešto suženijem manevarskom prostoru, koji je sam izabrao. Posegao je za kratkim metrom, dobro zaokruženim vinjeticama i kolačićima od filma možda da bi pokazao kako je ova forma žilava i snažna, da kratki film nije samo poligon za vežbanje u ranim godinama stvaranja, već naprotiv – prostor u kome moraš da budeš veštiji u obrtima, da ispričaš priču u tri jasna poteza. Zašto to ne bi bila legitimna forma, kao što je na primer kratka priča u literaturi? Ili to važi samo za već priznate i planetarno popularne reditelje čiji ćemo film svakako gledati, pa makar bio i kratki?

Baš skoro, od našeg čarobnog filmskog reditelja Đorđa Kadijevića, jednog od najvećih, čula sam da misli da u novo vreme teško možemo poimence da označimo nekog umetnika na način na koji smo nekad lako mogli da saznamo ko je najveći pisac, slikar ili reditelj. On kaže da, ako biste nekad pitali ko je najveći pisac, da biste dobili odgovor – Tomas Man ili Solženjicin, na isto pitanje, samo u oblasti slikarstva dobili biste odgovor – Pikaso ili Dali, za reditelje odgovor bi bio Bergman, Hjuston, Tarkovski, Kurosava. Dalje, on se pita šta bismo danas rekli, ko je najveći svetski pisac, slikar, reditelj? Obožavam Kadijevića, razumem kontekst, ali verujem da bismo se i iz ovog našeg vremena setili nekih autora koji su među najboljima, ili mogu da se kvalifikuju na spisak, možda ne po kvalitetu, jer o njemu možemo raspravljati, već po sprezi kvaliteta, prepoznatljivosti i uticaja. Almodovar je sigurno među njima, voleli ga ili ne. Tu bi verovatno bili i Knausgor, Elena Ferante, Hokni, Sorentino, Herst, ali sigurno i Almodovar.