Ručao sam sa Arnoldom posle inicijalnog sastanka u vezi sa “Terminatorom”, i taj događaj mi je bio apsolutno ključan. Nikada neću zaboraviti kada sam tog dana izlazio iz svog stana i viknuo svom cimeru: “Idem na ručak sa Konanom, a posle ću da se pobijem s njim!” To je bila moja agenda, jer sam shvatio da ga ne želim u svom filmu. Ali to se nije dogodilo. Ručao sam sa Arnoldom i on je bio toliko šarmantan i toliko obuzet scenariom, i toliko uzbuđen i zabavan da sam potpuno zaboravio svoju agendu. Fenomenalno sam se proveo, iako me je naterao da pušim cigaru zbog koje mi je posle bilo muka šest sati. Najsmešnije je da je on platio ručak jer tada nisam imao novca.
Ljudi uglavnom sagledavaju Arnolda kao mišićavka. Međutim sve vreme dok smo pričali, gledao sam mu u lice. Počeo sam da razmišljam da ovaj momak ima najzanimljivije lice. Pomišljao sam da mu kažem da prestane da priča i da bude miran koji minut, ali sam bio prestrašen. Konačno sam pomislio da isti taj momak može da bude fenomenalan Terminator. Za mene, to je potencijal ikonografije njegovog lica i njegovih manira i odnosa. Sve je u vezi sa projekcijom karaktera i nikako samo fizički. Pretpostavljam da sam prepoznao intenzitet koji mi se dopao kod karaktera. I siguran sam da nisam predvideo naš poslovni odnos koji imamo već nekoliko decenija.
Džejms Kameron
Pre koju godinu, bivši guverner Kalifornije i glumac Arnold Švarceneger održao je jedan od najinspirativnijih i najjednostavnijih govora o suštini inspiracije u istoriji inspiracionih govora koji je bio o aspiraciji. Kako jednog dana možete gledati zvezde iz blata, a onda, ako zaista želite uspeh, možete biti sa tim istim zvezdama kao metaforama svetlosti.
Nedavno se na Netfliksu pojavio trodelni dokumentarni film “Arnold” o ovom fenomenu čiji je narator baš fenomen lično. Delovi “Atleta”, “Glumac”, “Amerikanac” precizno i ogoljeno govore o ambicioznom momku iz prvog lica tako da je demistifikacija deo mistifikacije. Arnold je neverovatno šarmantan i inteligentan ljubitelj kubanskih cigara. I njegova životna filozofija je neverovatno jednostavna i glasi, motivacija – vizuelizacija. Za početak kako naći način da se dislocira od gorke svakodnevice oca nasilnika, policajca i razočaranog naciste, majke kao stuba patrijarhata, opsednute čistoćom i redom, i mlađeg brata. Tako što ćete ih isto tako dislocirati kada nađete svoj cilj, a cilj je bio unaprediti svoje telo. I duh. Upornost i vizija su davali uspeh koji je ponekad umeo, onako pedagoški da podmetne nogu ili da skrene stranputicom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
