Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.
***
Dragi Gorane,
Da, i ja sam 1975. u vojsci, u „kažnjeničkoj četi“ na Voždovcu – imao sam tada već prvi igrani film – kao „jedan od onih“ pozvan kod kapetana bezbednosti i odmah pitan za Lazu. Nisam ga tada poznavao. Upoznao sam ga puno godina kasnije u New Yorku kada smo dijelili egzilsku sudbinu. On težu, ja lakšu.
Ali to su priče za duge zimske noći, a sada je proljeće, masline su ovdje u Istri u punom cvatu i valja pričati ljepše priče. A one uglavnom čuče u djetinjstvu ili kreću iz njega.
Kao što si ti zahvaljujući ocu i majci od malih nogu rastao u kazalištu, tako sam ja rastao u očevoj biblioteci. Kao što si ti bio na ti sa svim beogradskim glumcima, tako sam ja bio na ti s tatinim knjigama, znao za svaku od njih kada je i kako došla, tko ju je napisao, o čemu je i zašto bih je jednoga dana trebao čitati.
Iskoristite veliku letnju akciju i čitajte Velike priče
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
