Jože Pirjevec se slatko nasmejao kada sam ga pitao da li se nekada predstavlja kao Đuzepe.
„Ne, nikad. Ne volim to ime“, ipak je morao i to da istakne.
Rođen 1940. u Trstu, upisan je u matičnu knjigu kao Giuseppe Pierazzi, zbog nametnute italijanizacije u vreme fašističkog režima.
„Po svetu su me svakako zvali, Joe, Beppe, Pino, Sepp, čak i Osip, po ruskom… Jože ima puno varijanti. Ali ne volim ta imena“, rekao mi je.
Prve godine života proveo je u Sežani, gde je kuća njegove porodice, a kada je došlo da se bira između Jugoslavije i Slobodnog Trščanskog Ozemlja njegova se porodica odlučila za Trst, kojim je upravljala anglo-američka vojska. Ne zadugo, jer je 1954. ovaj deo STT (zona A) vraćen Italiji. Posle mature na slovenačkom liceju, Pirjevec je istoriju ponajviše učio u Italiji, u Beču, potom i u Ljubljani, gde je doktorirao.
U Srbiju je ovaj put došao povodom objavljivanja dela „Partizani“ (u izdanju „Akademske knjige“). Imao je dve promocije u Beogradu i Novom Sadu, gde se, tako mi je rekao, oseća kao kod kuće.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
