Tabla sa upozorenjem: Ne gazi po Andriću

Odlomak iz romana u nastajanju „Šerpas“ Svetislava Basare, 1. deo.

Svi objavljeni nastavci biće dostupni OVDE.

Pratite izbor za 100 najboljih romana.

***

Uputili su vas, kažete, na mene kao vrhunskog znalca nemačkog jezika i jednog od (navodno) najboljih poznavalaca Beograda da za vaš cenjeni list ispričam ponešto o stanju stvari u Beogradu na dan dvadesetpetogodišnjice Petog oktobra i takozvanih demokratskih promena – piše u transkriptu da je Blanuša od reči do reči tako rekao Ulrichu Grillparzeru, novinaru Frankfurter Allgemeine Zeitunga dana dvadeset trećeg oktobra 2025. u aperitiv baru hotela Moskva – i da je odmah potom nastavio da priča ko navijen.

Ko vas je uputio? Ko me je tipovao? Kankaraš! Mogao sam pretpostaviti. Tipično za Kankaraša. Ali nebitno, nije pogrešio. Tačno je! Perfektno govorim, (čitam/pišem) nemački, tečno govorim (čitam/pišem) engleski, francuski, ruski, italijanski, španski, holandski, kinyarwanda, swahili, služim se grčkim, arapskim i urdu-om, natucam turski i aramejski, znam sve o Beogradu, beogradskom pašaluku, tamnim stranama pašalučkih petih oktobara, znam štošta o tobožnjosti pašalučkih dinastičkih i republikanskih petoktobarskih promena, decenijama se ja vucaram po Beogradu, znam sve njegove tajne, znam i njegovu najveću tajnu, koju krije ko guja noge, da je Potemkinov velegrad, Milde Sorte Dar-ül Cihad sa elementima Sodome i Gomore, milionsko neolitsko naselje, zapuštena arheološka iskopina Beograda iz njegovih (kratkotrajnih) najboljih dana.

Na margini transkripta piše da je izgovorivši to Blanuša napravio pauzu, zapalio cigaretu, nakašljao se i nastavio da priča: Pretpostavljam, rekao je – kaže transkript – da ste u Beograd došli na novinarski safari, da tražite šerpasa, prevodioca i fixera. Nameravate, kako vidim, da u Beogradu ostanete mesec, mesec i po dana, nudite mi da vam budem čičerone, da vas povežem sa ljudima, da vas uputim u stanje stvari, da vas brifujem, da vas opskrbim činjenicama potrebnim za pisanje reportaže o atmosferi u Beogradu na dan dvadesetpetogodišnjice Petog oktobra i falsifikovanih demokratskih promena, da vam se, nadalje, nađem pri ruci na rudarskom poslu prikupljanja sirove građe za vaš lični projekat, in-depth story o uzrocima i okolnostima raspada Jugoslavije, čija se (uzgred rečeno) poslednja faza, tobožnji studentski protesti protiv diktatorskog režima predsednika SrboJuvénala BeoHabyarimane (Vučića) – o kojima takođe nameravate da pišete – upravo odvija na uzavrelim beogradskim ulicama, koji će (protesti) u trenutku odlaska ovog teksta iz štampe završiti u kaljuzi entropije. (Iz koje su nastali, u koju se vraćaju, piše na margini transkripta.)