Pročitajte prvi deo ovde.

Drugi deo na ovom linku.

3.

Džehenem

One koji ne vjeruju u dokaze Naše, Mi ćemo sigurno u vatru baciti; 

kad im se kože ispeku, zamijenićemo im ih drugim kožama da osjete pravu patnju. 

(Sura En-Nisa’, 56)

Sedam je kapija Džehenema.

Prva kapija je ona gde se s lica ljudi i žena kida meso, ali to je najmanji oblik kazne. Druga kapija zove se Leza, njoj su hrana ruke i noge. Ona kida udove onima koji su se okrenuli od verovanja u Jednog Alaha i koji su ostavili ono s čime je došao Muhamed. Treća kapija je Sekar jer uništava meso, a ostavlja kosti. Četvrta kapija zove se Hutama. Alahova vatra rasplamsala, jer ona lomi kosti i prži srca. Peta kapija zove se Džehim, jer su u njoj ogromne žeravice, jedna je od njih kao dunjaluk. Šesta kapija jeste Seir, jer se rasplamsava i užeže njima. Seir se nije ugasio otkako je u njemu stvoreno tri stotine dvoraca, u svakom dvorcu tri stotine stanova, a svaki stan ima tri stotine različitih oblika patnje i mučenja. Iza te kapije su zmije, lanci i okovi… A u njemu… Provalija tuge. Džehenem nema ništa žešće od nje. Kada se otvori kapija te provalije, sve džehenemlije ridaju i vrište u strahu i patnji. Sedma kapija zove se Havije, jer onaj ko padne u nju nikad iz nje neće izaći. U tom delu Džehemena jeste i Hebhab, bunar. Kada se otvori Hebhab iz njega izlazi takav plamen da od njega traži zaštitu i Džehennem.

Nemanja Lukić je upravo prošao kroz jednu od tih kapija.

Bilo je baš onako kako je derviš iz sela opisao.

Običan proplanak.

Trošna kuća.

Drvo.

Pastir koji čuva ovce.

Nemanja podiže glavu i shvati da se nego iznad promenilo. Namesto natmurenih oblaka Đakovičkog gorja sada su bile paperjaste bele pruge. I dva sunca ugneždena između njih. Jedno veće i drugo manje.

Nemanja priđe starcu koji je sedeo na panju ispred ulaza u pojatu.

Ovaj mu pokaza da sedne naspram njega i Nemanja to učini.