Velike priče ove nedelje: Prevozno sredstvo da se izmestiš

Pre neki dan, moja dobra drugarica Sara Arsenović u razgovoru mi kaže: „Rosi, al’ ste vi (Velike priče) ‘zapalili’ ljude.“

Naravno, njeno „zapalili“ nije značilo da smo nekome oteli novac, a nismo mu dali sadržaj. Mislila je da smo zapalili ljude akcijom izbora najboljih romana.

Rekla je: „Evo, ljudi se raspravljaju na Tviteru i daju svoje liste najboljih romana.“

Uzvratio sam komplimentom: „Naša akcija i tvoj podkast o knjigama ‘Vredno priče’ stvaraju utisak da Srbi ne vole ništa više od čitanja i knjiga.“

I zaista, naša akcija je isprovocirala ljude, odnosno čitaoce, da na mrežama, ali i kod nas u komentarima, daju svoje izbore. A kako odmiče leto, ređaju se poruke u našim inboksima, pa je tako i u moj stigla poruka naše slavne rediteljke i profesorke, koja mi je napisala: „Ja sam na moru, ali svako jutro na plaži, uz kafu, prvo što uradim jeste da otvorim vaš sajt i vidim kako je danas neko glasao.“

Pomisliš da je život u ovoj zemlji toliko lep i da se ljudi jutrom bude u Helsinkiju ili Oslu, raspravljajući se o izboru najbolje knjige, a ne da je glavna vest prebijanje poznatog reditelja nekoliko sati ranije. Ipak, i popularnost ove naše akcije znak je da je ljudima možda stalo da se dislociraju iz turobne sadašnjosti. A šta je bolje prevozno sredstvo za to od čitanja i knjiga?

Kad smo kod knjiga, jedan pravi svetski bestseler izašao je u izdanju Nedeljnika. Reč je o knjizi Žizel Peliko „Himna životu“, za čije je objavljivanje ekskluzivna prava dobio Nedeljnik. Knjiga žene koja je promenila način na koji svet govori o seksualnom nasilju, hrabrosti i preživljavanju konačno stiže i pred čitaoce u Srbiji. Žizel Peliko je odbila anonimnost. Insistirala je da suđenje bude javno. Svojom hrabrošću postala je simbol žena širom sveta i zauvek promenila pitanje ko treba da se stidi.

U novoj epizodi podkasta „Rosić i drugovi“ gost je Darko Rundek, koji je pričao o poslednjem susretu sa Milanom Mladenovićem, Džoniju Štuliću, srpskim studentima i o mnogo čemu drugom.

U ovom podkastu, kao i u izboru knjiga, govori se, naravno, o prostoru bivše Jugoslavije, a jedna od tema sa prostora bivše Jugoslavije jeste i tekst „Kako je Slovenija postala hab bivše Jugoslavije?“.

Temperature su i dalje visoke, grad je i dalje pust, ali većina nas se vratila sa godišnjih odmora, sa mora, kao naš kolega koji se teško rastaje od njega. Autor teksta „Da li je uvredljivo reći ‘Srbijanac’“ upoznao nas je sa poslednjim turnejama predsednika Srbije i večnim raspravama oko termina „Srbin“ i „Srbijanac“, ali nas je podsetio i na arsenal marki cigareta iz edicije krdža tih groznih devedesetih.

A fudbal postoji i posle SP i pre početka Premijer lige. O domaćem fudbalu čitajte u tekstu o posrtanju Zvezde „Vojskovođa slavnih poraza“.

Tu su i psihološke teme: „Da li je strahopoštovanje uopšte poštovanje?“ i „Da li je muškarca napravila majka?“, kao i uvek dobar geopolitički osvrt, poput teksta „Trka mržnje između ‘fašista’ i ‘komunista’“.

Knjige, psihologija, sport…

Svako ima svoju lansirnu poziciju sa koje se otisne i pobegne od loših vesti. Autor ovih redova to radi odlascima na koncerte i upravo se vratio sa jednog takvog putovanja, na strani muzički festival, gde je 24 sata pre pomračenja Sunca video da nema bolje stvari za pomračenje sveta od gledanja omiljenih bendova.

A vaše prevozno sredstvo da se izmestite mogu biti Velike priče.