Da li je uvredljivo reći „Srbijanac“?

Ništa nije crno-belo, pa ni situacija sa holidejom. Na primer, jednoj mojoj staroj drugarici holidej je prvo „Holiday“ – Madonina pesma iz 1983. godine čiji su autori Kurtis Hadson i Liza Stivens-Klauder. Iako je ta pesma ne vezuje ni za kakvo letovanje ili neki drugi „holidej“. Ni mene „holidej“ ne asocira prvo na takozvani godišnji odmor već na cigarete „holidej“ Duvanske industrije iz Vranja. Na paklici je „brend“ bio odštampan na engleskom – „Holiday mild“. Cigareta je simbol socijalne bede u Srbiji devedesetih godina prošlog veka. Bili su crveni i plavi „holidej“ i oba tvrdo pakovanje. I od oba se takođe stvarao gnjecavi osećaj u ustima za razliku od „veka“ Duvanske industrije iz Niša od koga je izbijao dim na ušima.

Klasične cigarete Miloševićeve Srbije bile su niški „klasik“, otmenije i od „veka“ i od „holideja“ s kojima je u rangu „krdža“ bio opori niški „best“ (plavi i crveni). Dva boksa crvenog vranjskog „holideja“ tokom hiperinflacije u vreme vlade Nikole Šainovića koje je mom ocu ostavio ispod tezge prijatelj – poslovođa u jednoj seoskoj prodavnici („zadruzi“), nikad neću zaboraviti.

Za izložbu „Devedesete, lično“ u beogradskom Muzeju devedesetih, zanimljivi likovi sa prostora bivše Jugoslavije priložili su svoje artefakte. Sociolog iz Slovenije Mitja Velikonja na primer paklicu slovenačkih cigareta „57“ (meko pakovanje) koje su se zvale i „zidarske“ jer su pakovane sa filterom naopačke, tako da su zidari i drugi šljakeri mogli da iz uzmu a da ne uprljaju filter. Vranjski crveni „holiday mild“ – da je preživela paklica kupljena u zadruzi u selu Radovci – bio bi takođe dostojan artefakt za ovakvu izložbu.