Ne zaboravite na lubenice

Ovaj odmah-posle period je uvek najčudniji, jer je osećaj kao da ga nije ni bilo. A bilo ga je, i to svih tih sto i kusur utakmica. Kad prođe Svetsko, to je kao kad prođe godišnji odmor, ili raspust, ili vikend van grada, ili kad je kraj sezone slatkih lubenica – bude ti žao što nisi gledao/uživao/jeo više i sve tako brzo iščili.

Toliko brzo da se već u sredu ili četvrtak nakon te finalne nedelje o tome ni ne priča, ni ne piše – ali ako neko slučajno nije pročitao tih dana, dobro je da se vrati na bar tri-četiri teksta na Velikim pričama, jer nije ovde reč samo o fudbalu, iako u tim tekstovima to jeste tema. Zvuči čudno, ali dobro je znati da još ponegde ima da se pročita ponešto što nije na prvu loptu, sa čime se nećeš saglasiti i nešto što te natera da razmisliš da li tvoj veoma čvrsti utisak/stav o nečemu ipak možda ne drži vodu. Između ostalog, tome služe mediji, opet – ne mislim samo na fudbal. Evo – tekst 1, tekst 2, tekst 3, a ima i tekst 4.

Mediji ne služe da te ubeđuju i da ti utuvljuju u glavu, nego i da te nateraju da razmišljaš i promišljaš, da “kandiduju teme”, da ti ih daju, pa da ti sa nekim o tome popričaš. Naročito sada, kad nema više fudbala.

Zanimljivo, tako ovih dana odjednom svi pričaju o knjigama – svojim omiljenim, tuđim omiljenim, pročitanim i nepročitanim, sve zbog akcije 100 najboljih romana. Verovatno pratite, ali evo ovde imate detaljno kako je protekao prvi mesec, kao i svu silu linkova za istraživanje.

Ali nije to sve, bez obzira na letnju šemu i na tu prevaru da “sad nema ništa”. Između fudbala i romana se provuče svašta, pa se tako desi i da uhapse Endrua Tejta. O tome imamo nešto od ranije, ali uvek važno – i to tekst koji bi trebalo da pročita svaki roditelj pre nego što popriča sa svojim (muškim) detetom – kao i tekst o onim kratkim nogavicama.

Desi se i da se model veštačke inteligencije odmetne pa krene da hakuje i vara na testovima, istovremeno kada Kinezi lansiraju svoje modele i osnivaju (zajedno sa Srbijom) međunarodne AI organizacije. I za to imamo više uglova – od pokušaja da se razjasni šta je između redova, do objašnjenja šta je fizički i opipljivo izvan svih tih redova koda.

I ljubav može bar delimično da se objasni. Ona je u centru pažnje nove knjige Milana Damjanca, koju možete naručiti ovde, a tom temom se bave i njegovi novi tekstovi na Velikim pričama. Ovonedeljni je o čuvenom “čitanju misli”: “ispod te prividne spontanosti gotovo uvek postoji nešto nalik psihološkom ugovoru, samo što taj ugovor nikada nije izgovoren. On postoji u obliku očekivanja, pretpostavki i tihe nade da će druga osoba razumeti šta nam je potrebno čak i ako to nikada nismo jasno rekli”.

Postoje i manje spontane ljubavi, one brže, algoritamske, preko aplikacija –  ali to, misli se na Tinder i ekipu, izgleda, ima svoju cenu.

Imamo još kontroverzi, novih i velikih tipa Desingerica, i starih – šta je stvarno istina o pesmi “Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Kontroverzan je i Lebronov izbor novog tima. Kontroverzna je i Odiseja (a svako ima veoma čvrsti utisak/stav o Nolanovoj verziji), a dok svi gledaju Meta Dejmona, na ovim prostorima postoji jedan Odisej koji nikada nije zaboravljen.

Bekim Fehmiu igrao je glavnu ulogu u monumentalnoj evropskoj „Odiseji“ iz 1968. godine, jednoj od najvećih produkcija u istoriji RAI-ja. Kada se reditelj pobunio da je za ulogu premlad, producent Dino de Laurentis odgovorio je rečenicom koja kao da je napisana za njega: „Bogovi su uvek mladi“. Biser iz naše arhive – ljubavna priča Branke i Bekima.

A za dane ispred nas valja znati šta da se (ne)gleda i čita – zato imamo i sjajne tekstove o Obsessionu i Cape Fearu, kao i dva romana u nastajanju – Basara i Dejan Stojiljković pišu “Šerpas”, odnosno “Noćni voz”.

Pratite Velike priče i kupite lubenice, ove godine su baš slatke.