To se, valjda, uvek tako desi. Najranjiviji su kada izgledaju najjače. Pad se dogodi iznenada: već koliko letos, pričalo se da nema alternativu, da niko ne može da ga pobedi, da je toliko moćan da mu se povinuju čak i zakoni. Posebno oni koji su napravljeni samo u njegovu i korist klike oko njega.
A vidite ga sada, trese se kao onaj poslednji list na decembarskom vetru. Prima udarac za udarcem – prima ih nimalo dostojanstveno, ali na to smo već navikli – sve više ušančen u svoj bunker, sve dalje od realnosti, sve usamljeniji, sve iracionalniji.
Da je imao rezultate, makar gledano spolja – imao je. Ali ti uspesi su često dolazili po prevelikoj ceni za obične ljude, koji budućnost nisu zamišljali ovako. Kako? Evo, ovako: kad god biste upalili televizor, u utorak uveče, u sredu uveče, u subotu pre podne, u nedelju po podne, on kao da bi bio tu, i povazdan je izgledalo isto. Besomučni napadi, uvek isti – kako mu ne dosadi, čoveče! pitali smo se i još se pitamo – i mrcvarenje svakog protivnika. Ko god bi pokušao da digne glas protiv njega, napao bi ga, prvo on, a onda svi njegovi pasdarani, svi oni koji su se kleli u njega, iako često ni oni nisu očima mogli da ga vide.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
