Nedavno je drug napisao komentar o najružnijoj ulici u gradu, posle čega su razni ljudi navodili svoje omiljene ružne, sablasne ili omražene ulice. Zanimljivo, među njima nije bilo ulica sa periferije, nekih blatnjavih ili neuslovnih, do kojih treba promeniti tri prevoza, već su to bile čak i ulice u centru grada koje nisu imale tu sreću da zasluže epitet prijatnih. To su strateški važne ulice, kojima svakog dana prolaze horde ljudi, kolone automobila, u kojima buja život, ali – džaba!

Ljudi su po nedostatku lepote pominjali Ruzveltovu, možda im nije budila dobre asocijacije zbog groblja, nekad se zvala Grobljanska, ali ako pogledamo nije to loša ulica. Dimitrijala je takođe dobila poprilično ocena, Cvijićeva je u redu, tu ima i lepe gradnje, ali kad se iz ulice geografa zamakne u ulicu koja nosi ime pravnika, političara, novinara i publiciste odjednom sve postaje musavije, grđe i socijalnije.

Kao neko ko svakog dana po dva puta prolazi ovim ulicama, na njih sam se navikla, znam svaku udžericu, fensi novogradnju, pekare i uglove. Tu je i zgrada koja me je posredno i inspirisala za pisanje jedne priče o rušenju starih zgrada, koje i pored toga ostaju zauvek na Google mapama. Iznenađujuće, Sarajevska ulica je bila pri vrhu glasanja.