Postoje priče iz poslednjih balkanskih sukoba kako su oni koji su ratovali švercovali oružje ali i kasete i diskove. Da hrvatski vojnici slušaju pesme žene čoveka protiv čije su se vojske borili. Tako kažu legende sa ratišta, a znalci ih potpisuju kao istinite priče.
Postoji i onaj otkaz urednici na radio Beogradu koja je pustila “E moj druže beogradski” od Jure Stublića i grupe Film.
To je sam početak rata, ali ostaje činjenica da je prva pesma koja je “zvučno, glasno i jasno” prešla preko granice bila “Tek je dvanest sati” zagrebačkog Elektro tima (E.T).
Ta je pesma fenomen tim više što je probila sve logične granice u vreme kada nije bilo interneta i Jutjuba. “Ali nekada nije bilo ni radija pa su ljudi znali pjesme”, reći će o ovoj pesmi Ivana Ranilović Vrdoljak, poznatija kao Vanna iz grupe E.T. koja je napisala “zarazni” refren i otpevala singl koji navršava 30 godina.
“Naprosto, dobra stvar je dobra stvar i gotovo. Ne možeš je ubit. A ne možeš ni lošu stvar nafiksirat da bude dobra, iako su se mnogi ubili. Ta pjesma je produkt vremena, najbolja moguća kombinacija drskog teksta, odličnog bita i produkcije koja je bila u korak sa svetom, zgodne, plave cure koja pjeva 🙂 i dva tipa koja repaju”.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
