Predrag J. Marković u prošlonedeljnoj Velikoj priči preispituje nasleđe Josipa Broza Tita. Titonostalgija je poseban vid jugonostalgije, pokazuje ugledni istoričar, a jugonostalgija je lokalna podvrsta nostalgije za socijalizmom. Tekst koji sledi je prilog o ekonomskoj realnosti koja stoji iza tito-jugo-socijalnostalgije.
Mit o Titu danas opstaje paralelno sa mitom o nekada prosperitetnoj zemlji. Prema ovom narativu, SFRJ je imala poseban ekonomski sistem koji je stvorio produktivnu privredu, zbog čega se u tadašnjoj zemlji živelo dobro i čak bolje nego što se u nekim zemljama naslednicama živi danas.
Što se čisto materijalnog rezultata tiče, poslednja tvrdnja nije ni blizu istini. U čitavom svetu ne postoji mesto gde se 1970-ih ili 1980-ih živelo bolje nego danas. To je realnost koju je doneo tehnološki napredak na svetskom nivou, nezavisno od bilo kakvih pitanja ekonomske politike ili političkog sistema.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
