Drugi deo feljtona baziranog na knjizi Pavla Petrovića Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza (SANU, 2024).  U ovom feljtonu akademik Pavle Petrović ispituje različite krizne epizode domaće ekonomije od inflacija osamdesetih (koje su prethodile hiperinflacijama), pa sve do danas

***

Ekonomska kriza Jugoslavije, i unutar nje Srbije, tokom 1980-ih, manifestovala se preko visoke inflacije, koja je završena kratkom hiperinflacijom, i praktično stagnacijom proizvodnje tokom cele decenije. Uzroci ove krize su posejani 1970-ih, sa ogromnim spoljnim zaduživanjem zemlje, koje je posledica strukturnog problema nedovoljne štednje u odnosu na potrebne investicije, što opet ukazuje na dublji problem neefikasnosti jugoslovenskog privrednog sistema. Takođe, visoka i uporna inflacija, koja je usledila tokom 1980-ih, posledica je nesposobnosti tog samoupravnog privrednog sistema da se njoj suprotstavi.

Naime, tokom 1970-ih jugoslovenska privreda je ostvarivala pristojan privredni rast sa umerenom inflacijom, zahvaljujući prvenstveno velikom prilivu stranog kapitala gotovo isključivo preko stranih kredita. Krediti, za razliku od stranih direktnih ulaganja, bili su tada dominantan oblik priliva stranog kapitala u zemlje u razvoju. U 1970-im, postojala su značajna slobodna finansijska sredstva zemalja proizvođača nafte, ostvarena rastom cena, pa su ona, preko banaka u razvijenim zemljama, plasirana u Južnu Ameriku, i druge zemlje u razvoju, uključujući i Jugoslaviju. Početkom 1980-ih ovaj svetski trend priliva kapitala u manje razvijene zemlje se naglo zaustavio i izazvao krizu platnog bilansa i spoljnog duga u njima. Tako je kriza u Jugoslaviji u 1980-im bila deo krize zemalja u razvoju, posebno onih u Južnoj Americi.

Privredni sistem u Jugoslaviji, koji je trebalo da odgovori na krizu izazvanu naglim zaustavljanjem priliva kapitala, bio je hibridni tržišni sistem. U osnovi ovaj samoupravni, tržišni sistem nije imao jasno definisana svojinska prava – zaposleni su upravljali firmama i prisvajali rezultate svojih dobrih odluka, ali nisu, uglavnom, trpeli posledice loših (tzv. meko budžetsko ograničenje). Stoga je u širem smislu, Jugoslavija iz 1980-ih uporediva sa privredama Centralne i Istočne Evrope na početku njihove tranzicije 1990-ih, kada je još uvek kod njih dominirao državni sektor privrede i rezultirajuće meko budžetsko ograničenje.