Između niže srednje klase i Vučićeve superelite (koju treba bespoštedno kritikovati), nalazi se "klasična" srednja – srednja klasa, koja je i dalje baza podrške proevropske i građansko-patriotske opozicije. Zato se lekarima, profesorima obećavaju veće plate nego što ih imaju kod Vučića. I samo tako je ispravno – ne treba ismejavati Vučićev parizer već niže i niže srednje slojeve stanovništva treba ohrabriti mortadelom i svinjskim butom
Uprkos napadnom stvaranju utiska da je vikend obračun u Banjskoj istopio percepciju izvesne prednosti u konstruktivnosti koju je Vučić ostvario nad Kurtijem, ne treba zaboraviti da Vučić nikada od 2012. nije govorio o povratku celog Kosova pod puni suverenitet Srbije, već je uvek tražio ili suštinsku autonomiju za Srbe ili razgraničenje. Samo dve opcije su trenutna utopija na Kosovu: prva je da Srbija zavlada celim Kosovom, a druga je da bilo kakvo nezavisno Kosovo (i bez Kurtija) bude građanska država
Sama ideja demokratske smene vlasti postala je gotovo julovski nedopustiva. Sadašnja opozicija želi da se "dočepa" vlasti, kako se ta jezička bravura odomaćila u naprednjačkom propagandnom novogovoru, što podrazumeva nešto antidržavno. Iako je opozicija jedna od temeljnih institucija u demokratskoj državi
Nekada se stvarno stekne medijski utisak da je Kristofer Hil predsednik Srbije, a Aleksandar Vučić premijer. S time što Hil prekoračuje ovlašćenja ako ga gledate samo kao ambasadora strane države, ali ako ga gledate kao "predsednika" Srbije, kako pakosni kritičari Vučića s desnice vole da pecnu, stiče se utisak da se drži ovlašćenja. Da naglašava generalnu politiku Srbije, a da Vučić vodi izvršnu vlast
Kako se u Srbiji menja vlast
Ni Đilas ni Jeremić kao partijski lideri nisu ni u Skupštini, niti govore na ulici. Zamislite takvu situaciju devedesetih za Vuka Draškovića, Zorana Đinđića i Vesnu Pešić. Ili zamislite naprednjački miting da je na stiropor umesto Tome Nikolića seo neki glumac koji ne voli "žute" i koji hoće bolju Srbiju
Da li bi ovakva Srbija podržala pokušaj puča protiv Gorbačova avgusta 1991?
Dvadeset godina od famoznog Samita EU u Solunu kad je zemljama takozvanog Zapadnog Balkana obećana evropska perspektiva
Mnogo je kafanskih i kuloarskih spekulacija (naklapanja) zašto je Vučić odložio stvari, a odgovor je izgleda vrlo prost
Vučić je čestitao Micotakisu pobedu uveren da će on raditi na jačanju bratskih odnosa sa Srbijom, što na neki način znači da Vučić neće cepidlačiti zbog aprilske "iznenađujuće" odluke Grčke da bude uzdržana povodom započinjanja procedure za ulazak Kosova u Savet Evrope
Vučić je poslednje obraćanje zaključio ne mnogo pritajenom nadom o Srbiji u drugačijem, antizapadnom, svetu. Zemlji u kojoj će za dvadeset ili trideset godina živeti njegova deca, a to bi pre bila Srbija u BRIKS-u nego u EU
Kao neomiloševićevac Vučić je već napravio Miloševićeve greške u medijskoj sferi (tu nije mogao da odoli), ali se bar trudi da ih ne napravi u nekim drugima. Arogantnom Miloševiću američki ambasador Voren Zimerman nije došao na Gazimestan, dok bi Vučić sad na Vidovdan rado video Kristofera Hila na svom simboličkom danu rebrendiranja
Da je kao posvećeni miloševićevac visoko podigao steg "antibirokratske revolucije" – najgore "obojene revolucije" koja je snašla Srbiju i koja i dalje traje, Vučić je potvrdio na Skupštini u Kragujevcu kad se ponovo obrušio na "ovdašnju takozvanu elitu" koja je "imala privilegije još iz komunističkog šinjela a potom se preobukla u žuto-plavo evropsko odelo"
Uprkos tome što je malo saglasnosti o karakteru Titove vladavine, malo ko mu je osporio natprosečni politički talenat i izrazite liderske sposobnosti. Nisu to činili ni njegovi politički oponenti...
Najavom novog "događanja naroda" (sad većeg nego ikad), kao odgovora na uspele i masovne opozicione skupove, Vučić ponovo dokazuje da je baklja "antibirokratske revolucije" sad kod njega, i da je i onda (poznih osamdesetih) i sad na delu borba protiv "ološ elite". Navodno otuđene od naroda. Za razliku od Miloševićevog vremena, ovo su ipak devedesete sa punim izlozima
Ili zašto je ovog puta "izostavljen" Kačanik...
Srbija je mala zemlja, ali u mnogim aspektima nepremostiva
U maju dolazi do rotacije u Predsedništvu SFRJ: Mika Špiljak postaje predsednik nakon Petra Stambolića, ali iako stara garda tobože i dalje ima uzde u rukama, oseća se atmosfera za dolazak mladih partijskih lidera koji nisu iz rata i revolucije
