Tajnost, rezervisanost, distanciranost, malobrojna pojavljivanja na javnim mestima i u medijima instrumenti su na kojima je Ali Hamnej gradio svoju političku figuru. Svestan da ne poseduje harizmu svog prethodnika Homeinija i da nije omiljen čak ni među, uslovno rečeno, svojima, Ali Hamnej je gradio kult ličnosti na strahu i lojalnosti, odnosno sveprisutnim pasdaranima (Iranska revolucionarna garda) i špijuniranju vlastitih građana: odani su napredovali, protivnici su “ućutkivani”.
Nije rečeno da iranski vođa poznaje rad italijanskog pisca Vitorija Imbrijanija, ali čitava konstrukcija njegove vlasti bazira se na misli napolitanskog književnika: “Imati poverenje je vrlina, ali je još bolje nemati ga jer niko nije zažalio što je bio previše oprezan ili previše nepoverljiv.”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
