Mogla bi ovo da bude i biografska priča, ispričana u prvom licu. Storija koju bi, u varijacijama, moglo da potpiše više vas koji je sada čitate.
Mogao je da bude esej negde sličan a negde različit onom koji je Talula Vilis, ćerka Brusa Vilisa, nedavno napisala za Vog, u kojem je sumirajući svoj život, sumirala i disfunkcionalni odnos s ocem i ožiljke koje od toga nosi.
Mnogo je onih koji su imali komplikovan odnos s jednim ili oba roditelja.
Poznajem više disfunkcionalnih porodica nego onih drugih. Iako bi svaka – o, kako je to davno lepše napisano! – bila disfunkcionalna na svoj način.
Koja god da je vaša priča, Talula, to razmaženo tatino i mamino dete koje to nije, smogla je snage i zaplakala se nad tastaturom dok je kucala, otkrivajući sve nijanse ljubavi koje su joj donele fizički i psihički bol.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
