U jednom od svojih romana Slobodan Tišma zapisuje da kad god se nađe u Beogradu razmišlja kako da što pre ode iz tog grada. Sličan odnos prema prestonici ima još mnogo Novosađana. U prestonicu se odlazi ako se baš mora ili ako se baš želi, a ovaj drugi razlog obično nije ni u kakvoj vezi sa potencijalnim zadovoljstvom koje bi Beograd, kao grad, mogao da vam pruži.
Uprkos tome, veliki broj Novosađana uputiće se u subotu ka Beogradu. Novosadski studenti pridružuju se kolegama koji su peške stigli iz Subotice, te zajedno nastavljaju do najveće varoši u zemlji. Deo onih koji su bili studenti pre gotovo 30 godina i koji su tada pešačili do glavnog grada, ponovo kreće na put.
Novosađani su bili na Slaviji, u Kragujevcu i u Nišu. Zbog jednostranog rivaliteta dva najveća grada u državi, odlazak u Beograd za njih ima poseban značaj ili – bolje reći – teret. To znači uraditi nešto što ne voliš baš mnogo i izbegavaš kad god možeš.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
