Boris Rašeta, autor čije ćete tekstove moći od sada da čitate i na Velikim pričama, pogledao je prve dve epizode “Nobelovca” pre nas. Ne brinite, u tekstu nema “spojlera”

***

“Bio je takva neka ličnost, neuhvatljiva”, zaključuje jedan od likova “Nobelovca” na kraju prve epizode, uspoređujući Ivu Andrića sa Omer Pašom Latasom. U slavnoj epizodi nedovršenog romana pisac prikazuje Latasa u razgovoru s Bogdanom Zimonjićem, hercegovačkim popom, vojvodom koji ne vjeruje strašnom seraskeru, od kojega njegovu narodu ne može doći ništa dobro.

Videći njegovu nelagodu, Omer Paša učini zaprepašćujuću gestu. “Omer je odvojio ruke od grudi, skinuo živo teški fes sa modrom kićankom i bacio ga teatralno na beli divan, a zatim je sastavio tri prsta desne i – prekrstio se, bez reči, oborenih očiju, skromnim, kratkim i naviklim pokretima”, piše Andrić. “Znaj da ne razgovaraš s Omer Pašom, nego s Mićom Latasom iz Janje Gore…

“Za četrdeset godina svoga života”, piše Andrić, Zimonjić je “video dosta čuda i od Turaka i od svojih, a u porodici, koja je glavarska, naslušao se šta je sve bivalo i šta sve može biti. Znao je dobro da se od čoveka može čovek svačem nadati, i da može dočekati i videti i ono što je mislio da se nikad videti ne može, ali ovo je bilo isuviše neverovatno i neočekivano…”