“Idi i daj gol.”
Legenda kaže da je upravo ovim rečima selektor Italije Azeljo Vićini ispratio Salvatorea Skilaćija u igru, nakon što ga je 9. juna 1990. u 75. minutu utakmice protiv Austrije poslao na teren umesto Andree Karnevalea.
Karnevale, rutiner koji je sa Maradonom u Napoliju osvojio dva “Skudeta”, nikako nije uspevao da nađe put do mreže Klausa Linderbergera – ni on, ni Luka Vijali, ni “prinćipe” Đusepe Đanini, ni današnji supertrener Karlo Anćeloti nisu uspevali da zaobiđu bedem od petorice defanzivaca koji je ispred svog golmana postavio selektor Jozef Hikersberger, čvrsto rešen da Italijanima otme radost pobede na otvaranju domaćeg Mundijala.
A vreme je polako isticalo.
Oko sedamdeset i tri hiljade gledalaca je tada na “Olimpiku” sebe zapitalo isto ono što i manje-više svako ko je tu utakmicu pratio diljem sveta putem televizijskog prenosa. “Skilaći? Šta koji…?”
Mada, ako bismo bili precizniji, možda bi više bili začuđeni što u igru nije ušao “zlatni dečko” italijanskog fudbala Roberto Bađo, supertalentovani dvadesettrogodišnjak koji je baš tog leta zadužio dres Juventusa nakon kontroverznog transfera iz Firence.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
