Ako se čitalac ranije susreo sa imenom Milton Friedman, to je verovatno bilo u nekom ideološkom kontekstu. U javnosti je Friedman bio poznat kao zagovornik tržišne privrede, slobodne konkurencije i kapitalizma. Sve do svoje smrti 2006. godine, on je bio vodeći svetski neprijatelj državne birokratije i promoter privatnog sektora.
Među ekonomistima, međutim, Friedman je ugled stekao na drugi način. Pre nego što se bavio popularizacijom tržišnog sistema i pre nego što se uopšte obraćao širem javnom mnjenju, Friedman je bio možda najugledniji makroekonomista u čitavom akademskom svetu. Bio je jedan od prvih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju – što je u ono vreme značilo mnogo više nego danas kada je inflacija šarolikih dobitnika obezvredila značaj tog priznanja.
Na dva načina – silom logike i kroz iscrpna empirijska istraživanja – Friedman je ostalim ekonomistima otkrio kako nastaju ekonomske krize i ko stvara inflaciju. Nekada u dalekoj manjini, Friedman je korak po korak ubedio kolege i savremenike da su u centru tih zbivanja centralne banke i novčana masa koju one kontrolišu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
