Konačno se desilo nešto što smo očekivali svih ovih godina i čime smo mi bumeri (ikseri) plašili mlađe milenijalce i pripadnike generacije Z. Na predlog predsednika RS, skupština je usvojila povratak obaveznog vojnog roka za sve muškarce između 18 i 27 godina (devojke su opšnal) u trajanju od 75 dana, ergo, obuka plus teren. Zapadni susjedi su uradili istu stvar, ali sa 15 dana kraćim rokom.
U novim geopolitičkim turbulencijama širom sveta, ali i u regionu, kupovina skupih oružja i ubitačnih asesoara, od mine do „rafala“, jednostavno nije dovoljno kada vojni analitičari upozoravaju na alarmantno stanje unutar VS, nedostatak ljudstva, očajno stanje kasarni i načelno nezadovoljstvo, pri čemu je posebno ponižavajuće ono kada ministar vojni nije služio vojsku zbog visoke dioptrije.
Štaviše, u JNA se znao red pa su momci koji imaju visoku dioptriju proglašavani delimično sposobnim, međutim, nisu radili kancelarijski posao, već su umesto da budu rod mornarička pešadija bili radiorelejci.
Uz punu ratnu opremu i “dečki sa ćalama” su skakali atomski zdesna u blato, pucali na nepokretnu metu i čuvali auto-park na minus četrnaest. Hijatus između službujućih u Armiji RS i novog zakona, prošlo je petnaestak godina pa nam ostaje da vidimo koliko će se uzimati u obzir “prigovor savesti”. Tokom vladavine DOS-a, nisu se samo topili tenkovi nego su prigovarači služili duži rok po raznim gerijatrijama i radili neuporedivo teže poslove od duženja puške i čišćenja čučavca.
Međutim, kada su neki glumci koji su kao služili “civilni” vojni rok imali obavezu da se jave samo jednom nedeljno u instituciji koju su dužili da brane (npr. Narodno pozorište), alternativne ideje službe a i prave vojske, postale su farsa. Mislilo se da se sa tim završilo i VS je profesionalizovana uz ideju da smo sve naše ratove završili (izgubili) i da taj politički segment društva može da ostane u istoriji (svetlijoj i tamnijoj).
U vreme kada su kompozitor i psiholog bili predsednici RH i RS, kao da je višedecenijska tenzija mogla na “skidanje uz krv” (završetak vojnog roka, i slobodni dani zbog davanja krvi).
Velike priče imaju tekst o nekim mitološkim štivima kako je bilo biti vojnik u JNA kroz filmove i serije, i svi mi stariji se sa setom osvrćemo u vreme kada su nam najbolji ortaci bili iz Splita i Ljubljane iako su nas oficiri terali da se družimo sa zemljoradnicima sa Kosmeta sa čudnim i manje čudnim prezimenima, i šloserima iz Bosne i slično. Ono što se moglo tada, gotovo sigurno se neće moći sada, a i vreme je da napravimo distinkciju:
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
