Kada istorijske knjige jednog lepog dana budu sumirale ovu tekuću eru srpske košarke, i neko stručan objavi nekakvu monografiju o njihovim podvizima, šta mislite, ko će od košarkaša zaslužiti mesto na koricama? Odgovor je verovatno „svi“, ali zamislite da vam dizajner kaže, morate izabrati tri čoveka za grafičko rešenje. Hajde da se nakratko poigramo.
Jedan od njih je svakako Bogdan Bogdanović. Sigurno je da je kapiten i prvi strelac ekipe neko sa kim se narod najviše identifikuje. Šuter Atlante je već čitavu deceniju u sistemu, okupljanja reprezentacije propušta samo ako ga zdravlje u tom trenutku izda, i pravi je lider na spoljnim pozicijama. Njegovo prisustvo je garantovano – trećinu problema smo, dakle, rešili.
Drugi? Izvesno Nikola Jokić. Da, znam, neki će ovde reći da se on ne odaziva previše. Ali ako su nam Igre u Parizu išta potvrdile, to je da se Nikola odaziva kad god može i kad god je potpuno spreman. Jer za njega u dresu Srbije nema zabušavanja – igra sa neverovatnom energijom, imponuje liderstvom, daje sto posto od sebe. A usput je i trostruki MVP i NBA šampion, i budimo realni, Srbija sa njime i bez njega nije ista zver.
A treći?
Vidite, ima kandidata. Svako je u ovih nekoliko godina utkao deo sebe u reprezentaciju. Ognjen Dobrić je doneo tu svoju žilavost koju već više godina prezentuje na evroligaškim parketima, Filip Petrušev pretvorio se u košgetersku mašinu, Vanja Marinković pogađao je bitne šuteve, Nikola Milutinov, Dejan Davidovac, Marko Gudurić, Vasa Micić… naravno, tu je i selektor Svetislav Pešić.
Međutim, realno, svi znamo da taj izbor može biti samo jedan.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
