Priču iz časopisa Wired, autora Dejvida Kušnera i Megan Herbst, za Velike priče priredila Ana Ćosić
***
Nevolja sa Antarktikom počela je u Bostonu. Avgusta 1999. godine, geološkinja sa Stenforda, Džejn Vilenbring, bila je, kako sama kaže “samo mlada i naivna žena”. Tek je upisala master studije nauke o Zemlji na Univerzitetu u Bostonu. Svoj diplomski rad na Državnom univerzitetu Severne Dakote posvetila je proučavanju fosila insekata sa Antarktika. Istraživala je i pisala o tome kako je taj sada zaleđeni kontinent pre više miliona godina bio okružen slatkovodnim jezerima.
„Nije to ništa čudno, sa ovakvim klimatskim promenama, imaćemo još drastičnije posledice“, govorila je Vilenbring, oduševljena naukom koju je izabrala.
Posle entuzijastičnog starta, Vilenbring kreće na istraživačko putovanje na Antartik, u društvu profesora Davida Maršanta (37). Bio je jedan od članova istraživačke grupe koja je ponovo napisala istoriju Antarktika – uz pomoć dokaza o vulkanskom pepelu, utvrdili su da je taj kontinent bio stabilan milionima godina i da nije bio toliko sklon ciklusima zagrevanja i hlađenja kao što se do tada mislilo. Zbog njegovih dostignuća, američki odbor za geografska imena, odlučio je da se glečeru jugozapadno od stanice Mekmurdo – glavne istraživačke baze na Antarktiku – dodeli njegovo ime.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
