Drugi nastavak feljtona na Velikim pričama “Milan Obrenović, oklevetani kralj”
***
Kako piše publicista i književnik Vidosav Petrović u svojoj knjizi “Niške anegdote 19. i 20. veka”, carska Rusija i Turska potpisale su primirje krajem januara 1878. godine. To primirje imalo je određene obavezujuće note i za ruske saveznike među kojima je bila i Srbija. Milan je već tada stolovao u Nišu, gde je bila glavnina njegove vojske, i smatrao je da su oslobođeni krajevi njegov ratni plen, a to je podrazumevalo ne samo grad na Nišavi nego i značajne gradove i varoši poput Pirota, Leskovca, Bele Palanke, Vranja, Gnjilana… Međutim, glavna komanda ruske vojske sa velikim knezom Nikolajem Nikolajevičem na čelu imala je drugačije mišljenje. Oni su tako poručili srpskom knezu da sve te teritorije, zajedno sa Nišem, treba da preda Bugarima jer u interesu Ruske carevine nije “mala Srbija” već “Velika Bugarska”. Milan je bio ogorčen, reagovao je odmah i uputio pukovnika Milojka Lešjanina (po kome danas nosi ime jedna od glavnih ulica u Nišu) sa pismima velikom knezu i ruskom diplomati grofu Ignjatijevu gde im je poručio da će on ostati u Nišu sa svojim vojnicima “pa sve da ruska vojska i napadne”.
Rusi šalju svog poslanika u Niš, ne bi li probali da Milana “smekšaju”, ali način na koji je on dočekao carskog izaslanika bio je legendaran. Nakon što ga je ugostio na dvoru, pozvao ga je da se provozaju fijakerom i zajedno su otišli do spomenika Ćele-kula, koji se tada nalazio na periferiji i nije iznad i oko njega, kao danas, bila kapela, već je bio potpuno otvoren u svoj svojoj veličanstvenoj grozoti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
