Kultura

Kude je moj Niš? O jednom gradu i spotu BS koji je uzburkao javnost

"Niš u spotu BS podseća na sirotinjska predgrađa postindustrijskog Mančestera iz sedamdesetih, Drugari, nije ovde baš sve tako crno i sivo..."

Niš iz vazduha, naročito noću, podseća pomalo na Beč, pomalo na Jork / Foto wirestock_creators / DPphoto / Profimedia
mar 14 2023, 20:00

Podeli

Niš, carski grad, rodno mesto cara Konstantina, druga prestonica u Velikom ratu, grad polufinaliste kupa UEFA, grad Galije, Kerbera i Šabana Bajramovića, Kalče i Stevana Sremca, Branka Miljkovića i Dobrice Milutinovića… Poznat po meraku, kafanama, roštilju, bureku, lepim ženama. I Nišvilu i Filmskim susretima. I po tome što ovde važi zabrana korišćenja više od tri padeža. “Čovek se na sve navikne – sem Nišlija na padeži”, kaže stara narodna mudrost.

Sve je to Niš, a ujedno je možda i najveća žrtva centralizacije koja se revnosno sprovodi u Srbiji decenijama. Jedina značajna republička institucija koja se nalazi u Nišu je Komanda kopnene vojske, što svakako ima veze sa blizinom Kosova i Metohije, a ne sa željom da se sprovodi bilo kakva decentralizacija. U republičkoj vladi i raznim ministarstvima godinama nema mnogo ljudi iz trećeg grada u Srbiji, poslednji političar iz Niša koji je zauzimao značajnu političku funkciju bio je Zoran Živković, na mestu premijera. Ali ni to se nije desilo organski i spontano, već je bilo posledica jednog tragičnog događaja koji je zauvek promenio Srbiju – ubistva Zorana Đinđića.

Opet, Niš ima svoju priču jer Nišlije, uprkos centralizaciji i nepravednoj raspodeli uticaja i sredstava, imaju jedni druge. I zahvaljujući nekim pametnim, talentovanim i vrednim pojedincima on i dalje opstaje kao centralni grad na jugu Srbije, univerzitetski centar koji je svečano “pustio u rad” Ivo Andrić lično, govorom na svečanoj akademiji davne 1965. godine. Prema Nišu gravitiraju sva okolna mesta i gradovi, od Kuršumlije, preko Leskovca, do Pirota.

Jedan moj prijatelj je, kada sam mu rekao da u spotu Sindikalaca ne prepoznajem svoj grad, na to lakonski odgovorio: “Znaš… Tako nas vide Beograđani iz ’kruga dvojke’.”

U nekadašnjem “Muzičkom klubu” na Paliluli, koji su sa pravom zvali “Niški Kulušić”, gostovali su svi bitniji jugoslovenski bendovi: od Azre, preko Haustora, do Leb i sol i Ekatarine Velike. Svi su voleli da sviraju u Nišu.

Tako je i Beogradski sindikat pre par dana održao vrlo uspešan koncert u Nišu, u punoj hali “Čair”, a pre toga su izbacili spot za pesmu “Čekam sreću”, sa vrlo upečatljivim i vešto montiranim kadrovima Niša, a u crnobeloj tehnici, što samom video-uradku daje, bar je takav moj lični utisak, neki depresivni i beznadni ton.

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price