Avgust 2024. godine u Srbiji pamtili smo po izuzetno visokoj srednjoj temperaturi od 24,5°C, ali smo ovoga avgusta premašili i taj zabrinjavajući rekord. Sa 24,6°C, srednja mesečna temperatura odudarala je iznad 31-godišnjeg proseka (1990–2020) za čitavih 3,8°C. Najtopliji je bio Beograd sa prosečnom temperaturom od 28,6°C.
Puna predstava o razmerama ovih temperaturnih anomalija stiče se tek kada se ima u vidu da višedecenijski proseci s kraja prošlog i početka ovog veka nisu dobra osnova za poređenje. Zagrevanje planete Zemlje počelo je još sa industrijskom revolucijom, sredinom 18. veka. Za taj najraniji period ne postoje, nažalost, dovoljno pouzdani podaci, pa se u nauci o klimi i međunarodnim dokumentima, poput Pariskog sporazuma, kao zvanična osnova za poređenje koristi period od 1850. do 1900. godine. Od tada do danas prosečna godišnja temperatura na površini Zemlje porasla je za 1,3–1,4 stepena.
Posledice su već vidljive – da za ilustraciju, kao slikovit primer, pomenemo samo porast nivoa vode u Veneciji, požare koji ugrožavaju čitave gradske četvrti, izbeljivanje korala, umiranje od toplotnih udara, itd. U Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu procenjuju da je tokom leta 2026. u urbanim područjima Evrope sa vrućinom povezano rekordnih 50.000 smrti. To je, recimo, dvostruko više žrtava nego 2022. godine.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
