Sa Dževadom Prekazijem (1957-2026) smo se tog proleća 2013. našli u ulici Sedmog jula. Iako ova centralna beogradska ulica već dvadeset godina nosi svoje pravo ime Kralja Petra. Ne zove je tako, kaže, zbog ideologije. Više je stvar navike. „Ja znam Sedmog jula, Kralja Petra ne znam. Nije trebalo da se promene imena svih tih ulica. Ja znam kako sam ih zvao, i kad mi danas neko kaže za neku ulicu, ja pitam kako se ranije zvala. Nema to veze s ideologijom“, ponavlja nam dok mu na mobilnom telefonu zvoni Internacionala.
Prekazi je jedan od onih albanskih fudbalera koji su na talasu bratstva i jedinstva naroda i narodnosti postao jugoslovenska fudbalska ikona. Nije jedan od onih albanskih fudbalera koji su se s te pozicije na talasu nove geopolitičke realnosti Balkana vratili na Kosovo. Odlučio je da s porodicom živi u svojoj zemlji, u svom Beogradu. Ulicama svog Beograda ne zna imena, ulice svoje rodne Kosovske Mitrovice više uopšte ne poznaje. Nije tamo, u tom trenutku, bio više od petnaest godina.
Sa Dževadom Prekazijem, nekada igračem Partizana, Hajduka i Galatasaraja, a danas trenerom mlađih kategorija u OFK Beogradu, naizmenično sam za Nedeljnik vodio razgovor o prošlosti i sadašnjosti: o Partizanu i Hajduku, razlici između Grobara i Torcide, Turskoj i tome kako je u Istanbulu dobio svoju ulicu, kako je Amerikance učio građanskoj toleranciji, kao i o odrastanju u Kosovskoj Mitrovici u kući koju je kasnije neko spalio zato što je to Prekazijeva kuća…
Dževad Prekazi preminuo je u svom Beogradu, 8. novembra 2026. Na dan kada je Partizan, eto, izgubio od Mačve…
Ovo su izvodi iz razgovora iz maja 2013. godine.
„Počeo sam da igram u fudbalskom klubu Remont koji se takmičio u kosovskoj ligi. Napravili smo odličan rezultat, pobedili u omladinskoj ligi Kosova i bili smo tada treći u Jugoslaviji. Mitrovica je bila fantastičan grad. Moje okruženje su bili meštani Kosovske Mitrovice. Ljudi koji su tamo rođeni, kojima su roditelji tamo rođeni. Nismo bili Srbi ili Albanci, nego Mitrovčani. Mene to nikad nije zanimalo, tako sam vaspitan. Ja sam više imao drugara Srba nego Albanaca. Oni su me i odveli da igram u Remont, tamo je bilo manje Albanaca od Srba“, počinje priču o svom rodnom gradu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
