Kako očistiti policiju i vojsku

Nova vlast, ako ne želi da se ponovi kontrarevolucija koja je ubila Zorana Đinđića i dovela radikalne, moraće da preduzme oštre mere za preuzimanje kontrole nad bezbednosnim sistemom. Oni tamo sada „sređuju dokumentaciju“, trude se da unište dokaze o onome što su učinili za propali režim. Kada se priberu, koristiće već postojeće pozicije unutar Studentske liste i pokušavaće da se ubace u mehanizme vlasti. Zato se mora držati dinamika promena sada kada se ima moralna prednost mirnog procesa promena.

Možda zvuči notorno, ali mora se citirati veliki Sun Cu – „najveća je pobeda ona koja ne zahteva bitku“. Za odbranu režima žandari su dovukli nove blinde Aleksandar Ujedinitelj, ali bitka se nije desila. Saznaćemo jednom zašto se partija predala u trenutku kada su pokrenuli mehanizme borbe, uređivali odbranu Ćacilenda, razmeštali jedinice, informerovci su izveštavali da SNS ima prednost i – ne može se protiv naroda. Hibridni rat SNS protiv Srbije nije prerastao u otvoreni.

Pao Vučić, ali sada sledi težak zadatak čišćenja vučićevštine. Državne institucije prepune su kadra koji je bio dobar partiji, ali nije potreban normalnoj državi. Zli i neuki su svuda. U bezbednosnom sektoru ima puno ljudi koji su odranije tamo, ali SNS je pružio priliku da se afirmišu i da sa nevidljivih pozicija izbiju do površine i postanu komandanti, načelnici, neformalno šefovi „deliveri junita“ koji su odlučivali šta treba da se čini, a po dubini „sistema“ radili su kako kažu oni gore.

Taj poslušnički mentalitet dramatično je narušio vrednost odbrambenog i bezbednosnog sistema jer kako verovati da ima neke koristi od ljudi koji su do juče čekali da predstavnik partije kaže šta da se čini. Frazirali su da rade šta „država odluči“. Pričali su da su oni tu da brane narod od stranog faktora. U danima pred izbore informisani su da su studenti „instruirani od stranaca“ i da treba braniti državu. Kao simbol propasti bezbednosnog sistema pod Vučićevim režimom uzmimo žandare koji su išli da tuku studente uz pesmu „Hriste Bože“. Ne zaboravimo – pevali su „odlazimo na Kosovo ravno“.

Boj koji su zazivali pod komandnom Ace Srbina i komandanata Radoičića i Zvonka, samozvanog vožda Vulina, komandosa Krička i Žmirića, uz podršku stvarnog generala (na sramotu svih nas) Đure Jovanića, srećom nismo doživeli. Zbrisali su iz Fort Ćacilenda.