Jedna od zanimljivijih osobina psihologije jeste njena sposobnost da uzme pojam koji je nastao u određenoj kulturi, u određenom istorijskom trenutku i unutar sasvim određenog shvatanja čoveka, da ga zatim pretvori u psihološku kategoriju, napravi skalu kojom će ga meriti, pronađe individualne razlike u rezultatima i onda te razlike ponudi kao dokaz da je upravo otkrila nešto univerzalno o ljudskoj prirodi.
Samopouzdanje je možda jedan od najboljih primera tog problema, zato što gotovo niko neće dovesti u pitanje njegovo postojanje. Svi znamo da ga neko ima ili nema, svi znamo da ga treba izgraditi, razvijati i podizati, roditelji brinu da li ga deca imaju dovoljno, odraslima objašnjavamo da im upravo ono nedostaje, a retko ko postavlja najprostije pitanje: šta ako samopouzdanje kao opšta unutrašnja osobina čoveka uopšte ne postoji?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
