Kako se baš tebi stalno dešavaju toksične veze?

Ima ta jedna rečenica: ja uvek biram pogrešne. I svi smo je mnogo puta čuli ili kako je sami izgovaramo ili od osoba iz našeg okruženja.

Kako to da neki od nas uvek naleću na budale, lepak su za kretene i ključno – kad već sve to znaju, zašto uopšte ostaju u takvoj toksičnoj vezi?

Ili smo ipak skloni da svaku osobu sa kojom smo bili nazivamo pogrešnom kada shvatimo da je toj vezi kraj, ili neko zaista stvarno bira pogrešne osobe iznova i iznova.

Trebalo bi da razdvojimo to da prosto neki odnosi nisu uspeli, ali nas nisu ostavili potpuno emotivno opustošene, nego smo se rastali jer nismo želeli iste stvari ili šta god. To je i dalje u granicama neke normale.

Ali kad kažemo baš pogrešni, tu ulazimo u oblast toksičnih odnosa, gde je zaista pogrešan po nas neko ko radi određene stvari zbog kojih ostajemo potpuno emocionalno deprivirani, sa osećanjem praznine i raznim fizičkim simptomima, kaže Mia Popić, psihoterapeutkinja u razgovoru koji smo vodile u psihološkom podkastu Velikih priča „Kako da izgradite dobar život”.

„Često se kaže da nas toksične veze fizički i psihički urušavaju. Zašto biram ljude koji su štetni po mene – možda bi bilo preciznije pitanje – zbog čijeg ponašanja se osećam loše i onda se nekako još više trudim da to sačuvam umesto da iz tog odnosa izađem.”

Svima je poznat izraz Dan mrmota. Tako i neko stalno ulazi, pa izlazi iz jedne veze koja je toksična, pa opet uđe u toksičnu vezu… Ako nam se ponavljaju određeni partnerski odnosi, onda je to vrlo verovatno reakcija na neku traumu ili na neku emocionalnu deprivaciju.

Šta se pod time podrazumeva?