Da je bivši britanski premijer Dejvid Kameron učio od Mila Đukanovića, da je deset godina od crnogorskog referenduma o nezavisnosti, smislio za onaj britanski „kvalifikovanu većinu“ i obezbedio podršku neke „Venecijanske komisije“ koja bi to aminovala, Britanija bi verovatno ostala u EU, a Kameron bi ispunio obećanje da će referendum biti održan.
Šešelj je davnih dana rekao da će Amerika iskoristiti Mila Đukanovića, pa da će ga pustiti niz vodu, baš kao nekad i panamskog diktatora Norijegu kad im više ne bude bio potreban. Kao doajen stabilokratije Milo jeste izgubio vlast, mada to baš nije izgledalo onako kako je Šešelj predvideo. Međutim, njegova Demokratska partija socijalista nije propala i dogodine možda će da se vrati na vlast. I ne samo to, Đukanović je – kako nas obaveštavaju Vučićevi mediji – postavio ključne ljude na Studentsku listu. Kao što i „blokaderi“ simpatišu Mila. Vučićevi tabloidi predstavljaju Iliju Srdanovića, nosioca Studentske liste, kao čoveka od „poverenja Mila Đukanovića“.
Da li bi sadašnja vlast u Crnoj Gori, pre svega premijer Milojko Spajić pa i svi javni i pritajeni „milovci“ dočekali izbornu pobedu „blokadera“ kao što je zvanična Crna Gora Mila Đukanovića dočekala pobedu Tomislava Nikolića 2012 – sa velikim olakšanjem? Da ne kažemo baš oduševljenjem. Naprednjaci, sa kojima su se dovoljno bili razumeli, predstavljali su olakšanje „milogorcima“ u odnosu na Borisa Tadića i njegovog savetnika Mlađana Đorđevića.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
