Koliko biste se setili ljudi koji se zovu Milojko…

Predsednik SNS Miloš Vučević najavio je „veliki narodni skup“ u Novom Sadu, odnosno kako je naveo – „našoj Srpskoj Atini“. Vučević je poručio da zajedno pošaljemo snažnu poruku da je Vojvodina Srbija, da ne damo da nas dele. Da ujedinjena Srbija sa Vučićem pobeđuje. Iako je na mitingu SNS održanom 15. februara 2025. godine u Sremskoj Mitrovici povodom Dana državnosti („Srećemo se na Sretenje“), narodnom aklamacijom usvojena „Deklaracija o Vojvodini“ kojom je navodno zaustavljen separatizam (oživljavanje inicijativa za najširu autonomiju) Vojvodine (oživljen valjda padom nadstrešnice u Novom Sadu), izgleda da je potrebna glavna simbolička potvrda – lojalistički skup u Novom Sadu koji se reklamira kao „narodni“. Ako dokument iz Sremske Mitrovice nije dovoljan garant, možda sad nude predlog da Autonomna pokrajina Vojvodina promeni ime u Autonomna pokrajina Srpska Vojvodina. Za svaki slučaj.

Vučiću je simbolički bitno da održi lojalističke skupove u Novom Sadu i Užicu. Jer zna da Užice nikada nije bilo mentalno radikalsko, čak i ako SNS tamo ima vlast. Neskriven je cinizam u Vučevićevoj formulaciji „naša srpska Atina“. Čime valjda sugeriše kakav je deo naroda koji nije „ujedinjen“. I koji nisu „Atinjani“. Nisu pristojni i kultivisani Srbi. A jesu i ustaše i anarhisti i hamasovci i satanisti. Nije bilo za očekivati da će za skup u Užicu Vučević reći da je to prestonica Užičke republike, jedine slobodne teritorije u okupiranoj Evropi 1941. Iako je tih dana pored Tita tamo bio i Slobodan Penezić Krcun kome naprednjaci polažu cveće na grob.

U dubljoj psihoanalizi naglašavanje „naše srpske Atine“ je čežnja za „našom Spartom“. Odnosno za poželjnom lojalističkom vizijom Crne Gore. U kojoj je nemoguće biti Srbin ili Crnogorac koji ne mrzi Srbiju, a da nisi pristalica Aleksandra Vučića. Ako Milo nije mogao da napravi novu crkvu u Crnoj Gori, možda će Vučić uspeti. Samo srpsku – lojalističku.