Da li dovoljno spavate?

Pa, nauka kaže da “stalno spavanje manje od šest ili sedam sati noću razara vaš imuni sistem, i više nego dvostruko uvećava rizik od dobijanja raka. Premalo spavanja je glavni činilac koji određuje hoćete li ili nećete razviti Alchajmerovu bolest. Premalo spavanja – čak umereno manje tokom samo jedne nedelje – do te mere remeti nivo šećera u krvi da biste mogli da budete svrstani u osobe s predijabetesom. Premalo spavanja povećava verovatnoću da vam se koronarne arterije zapuše, a to je put ka srčanim bolestima, moždanom udaru i srčanoj slabosti. U skladu s proročanskom mudrošću Šarlote Bronte da „nemirnom umu nema počinka“, poremećaj sna pridodaje nastanku svih psihičkih tegoba, uključujući tu i depresiju, anksioznost i sklonost ka samoubistvu”, piše u bestseleru Zašto spavamo – Razotkrivanje moći spavanja i sanjanja (Laguna, 2019.), Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije na Univerzitetu Berkli, ujedno i direktor Laboratorije za proučavanje spavanja i za neuroimidžing. Pre toga je bio profesor psihijatrije na Harvardu.

Voker objašnjava da nije neobično da što manje spavate, ili što vam je san isprekidaniji, to ste osetljiviji na sve vrste bola. Mesto na kom ljudi najčešće dožive veliki i dugotrajan bol obično je poslednje mesto na kom mogu čvrsto da spavaju: to je bolnica. Ukoliko niste imali sreće, te ste proveli makar samo jednu noć u bolnici, to vam je i te kako dobro poznato. A ti problemi još su veći u odeljenjima intenzivne nege, gde se pomoć pruža onima koji su najugroženiji (i kojima je spavanje najpotrebnije).

Spavanje je jedna od poslednjih velikih misterija biologije. Nažalost, ljudska bića su zapravo jedina vrsta koja će sebe namerno lišavati spavanja bez opravdanog ili ikakvog dobitka. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization/WHO) je proglasila epidemiju nedostatka spavanja u industrijalizovanim državama. Čak dve trećine odraslih osoba u razvijenim državama ne uspeva noću da spava preporučenih osam sati.