Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na jezicima našeg govornog područja, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.
Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.
***
Milan St. Protić (Beograd, 28. jul 1957) je istoričar, pisac, diplomata i bivši političar. Doktorirao je modernu evropsku istoriju na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari. Bio je gradonačelnik Beograda (2000–2001) i ambasador SRJ u SAD, kao i ambasador Srbije u Švajcarskoj. Objavio je više istoriografskih i memoarskih dela, roman „Sinajsko jevanđelje“ (2017), putopis „Zemlja Viljema Tela“ (2018) i roman „Pun krug L. D. Trockog“ (2020).
Njegove tekstove možete redovno da čitate OVDE. Ovo je njegov izbor:
***
U moj izbor ušla su tri romana Ive Andrića – „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“ – kao i dva dela Meše Selimovića, „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“. Na listi nema ni Krleže, ni Crnjanskog, ni Dobrice Ćosića. Krleža je dominantan kao dramski pisac, Crnjanski kao pesnik. Ćosićevo spisateljstvo, po mom skromnom i subjektivnom sudu, ni u jednom delu nije uspelo da iskorači iz lokalizma u univerzalnost.
Na mojoj listi najboljih romana su se našli još i: Dragoslav Mihailović – „Kad su cvetale tikve“, Borislav Pekić, „Godine koje su pojeli skakavci“ (sa njima ovo postaje lista 12 najboljih romana).
Još dva romana zaslužuju poseban pomen: Danko Popović – „Knjiga o Milutinu“ i Slobodan Selenić – „Očevi i oci“. Među novijim izdanjima upadljivo se izdvaja roman Đorđa Lebovića, „Semper idem“.
Isključiv kriterijum mog izbora osnivao se na literarnoj vrednosti romana. Misaonoj, estetskoj i pripovedačkoj.
***
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
