Zabasao je u redakciju ovih dana komplet zagrebačkoga Starta iz 1976. Ima tu baš velike svjedodžbe o tome kakvo je nekada bilo novinarstvo, kako se, bezmalo pre pola veka i u onakvom sistemu, moglo pisati, samo ko je umeo. Ima intervjua, istraživanja, infografika, reportaža, obračuna s istorijom, modernog jezika; možda tek sad, na osnovu Starta iz ’76, a ne onog potkraj raspada zemlje, shvatam kolika je pohvala starijih novinara kada u Velikim pričama vide malo Starta.
No nije sve u velikim fotografijama – nisu ti razgovori s velikanima, svetskim i jugoslovenskim, zapravo besedili o tome kako se živelo i šta se sanjalo – koliko ima istine o jednoj zemlji i jednom vremenu u malim oglasima. Pa i u ovim startovskim malim oglasima koji su, kao i ceo list, napredni do granice bezobrazluka.
Rubrika se zvala „Osamljena srca“, gde je u četrdeset riječi trebalo spakovati sve: možete potražiti sreću, prijatelja, ženu, muža…
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
