Veliko istraživanje o životnom i profesionalnom putu generala Vojske Republike Srpske, osuđenom u Hagu, originalno je objavljeno u listu Nedeljnik 2017. godine. Slaviša Lekić, jedan od najvećih novinara na ovim prostorima, preminuo je 10. novembra 2021. Njegov tekst objavljujemo integralno, kako nam ga je tada poslao, bez redakcijskih intervencija i skraćenja.
***
Godina je 1992. Mesec maj. Dan dvanaesti.
Zlokobna raspolućenost je, kao nečastivi Lutera, već ophrvala narod u Bosni i Hercegovini.
Rat je uveliko u toku!
U Banjaluci crta se krvava budućnost regiona.
Razdvajanje od druge dve nacionalne zajednice, koridor između Semberije i Krajine, eliminisanje Drine kao granice, uspostavljanje granice na Uni i Neretvi, podela Sarajeva na srpski i muslimanski deo i izlaz Srpske Republike BiH na more, to su šest strateških ciljeva bosanskih Srba koje na 16. sednici Skupštine srpskog naroda Bosne i Hercegovine iznosi Radovan Karadžić.
Za reč se javlja i dobija je krupan čovek u oficirskoj uniformi JNA:
„Ljudi i narodi nisu piljci niti ključevi u džepu, pa ćemo premjestiti tamo-amo… Rat ne možemo voditi ni na svakom frontu niti protiv naroda, ja bih ovdje predložio da mi usvojimo takvu pamet da mi nećemo u rat, a ako budemo napadnuti, mi ćemo se braniti i mi nećemo rat protiv Muslimana kao naroda, niti protiv Hrvata kao naroda, već protiv onih koji su taj narod poveli i nahuškali na nas… Prema tome, mi ne možemo očistiti niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi i ostali da odu. Pa to je, to neće, ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“
Svega tri godine kasnije, 183 kilometra vazdušnom linijom dalje, istočno od Banjaluke, isti čovek, ovog puta u uniformi oficira Vojske Republike Srpske, govori u kameru:
„Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog praznika srpskoga, poklanjamo srpskome narodu ovaj grad i, napokon, došao je trenutak da se, posle bune protiv dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru!“
Nasmešen je, bodar, a onda nabacuje smrknutu facu i žustro komanduje: „Pravac Potočari, Bratunac… nemojte se zaustavljati!“
Život Ratka Mladića, najtraženijeg begunca posle Bin Ladena, obeležio je – rat! Za jedan deo Srba Mladić je bio i ostao heroj.
„Postojala je velika opasnost da se ime i prezime Ratko Mladić pretvori u mit… Da znači nešto sveto srpsko. Kao, eto, on je generalčina“, kaže pomoćnik tužioca za ratne zločine Republike Srbije Dragoljub Stanković.
Za sve ostale, brojnije, nema sumnje, ostaće ratni zločinac.
„On je simbolizovao sve zlo koje se tokom rata desilo u Bosni, naročito u Srebrenici“, nepokolebljiv je Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog tribunala u Hagu.
Imao je sve šanse da ode u legendu, ali je pod optužbom za najteže ratne zločine, počinjene u poslednjem ratu u Evropi, onom u Bosni, ipak odveden u Hag.
„Tragična istorijska ličnost“, kratak je i jezgrovit Saša Vukadinović, bivši direktor BIA, u vreme čijeg je mandata uhapšen Mladić.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
