Velike priče ove nedelje: Nisu se pitali ni fudbal, ni rokenrol

jun 28 2026, 00:03

Ove redove pišem na nekoliko sati kako sam stigao iz Zagreba, sa InMusic festivala na kojem su svirali sjajni bendovi: Gorillaz, Kings of Leon, Manic Street Preachers kao i muzički genije današnjice Jack White (ex White Stripes)… Naravno da je bilo onih pesama, onih hitova, ali i “onaj bedž” i pumpaj usred zagrebačkog Jaruna. Pa i pomen “Srbija” ali ne kao poklič loših gostiju već iz usta ikone britpopa i frontmena Gorillaz Dejmona Albarna koji je spomenuo da posećuje Srbiju, i nijedan zvižduk na pomen naše zemlje. Možeš pomisliti ono patetično i dosadno “Ko nas to zavadi” ali zaista ko bi mislio o nacijama na rok festivalima. Kada je rokenrol u krvnoj slici tako “esperantovski”.

Ali nije se pitao rokenrol 1991. Kada je počelo sve ono loše što je počelo. Rat u bivšoj Jugoslaviji. O tim mračnim epizodama koje su prethodile krvavim sukobima u bivšoj YU u tekstu na Velikim pričama “Mit o ratu kao posledici mržnje. I da li je raspad Jugoslavije bio baš onakav kakvim ga pamtimo?”.

Rat naravno nije počeo na rok festivalima, već na nekim drugim lokacijama. U mitovima i legendama postoji ona trajna slika sukoba navijača na Maksimiru kao uvertira.

Uopšte, fudbalski stadioni su navođeni kao lokacija predskazanja svega što je bilo grozno i ratova naravno. Ali fudbal nije takav. U današnjoj melting pot slici najjačih klubova sveta svako prebrojavanje je idiotluk.

Ako se držimo eks YU i post YU fenomena, uspesi reprezentacije Bosne na aktuelnom Mundijalu i navijanje mnogih sa ovog prostora i praćenje uspeha ove reprezentacije spadaju u taj žanr, post YU fenomenologije. Na Velikim pričama je tekst o tome i o toj reprezentaciji “Ovako izgleda sreća”. Na Velikim pričama je i puno tekstova o Svetskom prvenstvu, fudbalu (i onome važnijem od njega) i komšijskim nacionalnim timovima. Npr. “Ova Hrvatska podsjeća na onaj starački dom iz Yokohame”.

O Jugoslaviji, ako ste propustili, a ne o jugoslovenskom i post jugoslovenskom fudbalu je tekst “Istorijske lekcije Milana St. Protića: Jugoslavija, anatomija jedne zablude”. A ovih dana je tu i niz tekstova o teroristima koji nisu voleli Jugoslaviju.

Ali ima tu i mnogo tekstova van jugoslovenskih tema, ali koji se tiču mitova pa i kafanskih “Kad je Mika Antić sedeo u kafani sa Tomom Zdravkovićem i Zoranom Radmilovićem”.

I tekstova o pesmama i ljiljanima. I tri priče o Miljenku Jergoviću i Aleksandru Tišmi. I o kineskoj medicini na Dedinju (?!), prašnjavim vozačkim dozvolama…

Ne možeš izbeći Jugoslaviju čak i ako ti se na telefonu pojave oni koji su rođeni puno godina nakon kraja te zemlje. Dolazim u Beograd iz Zagreba a na bini u Kragujevcu, na Arsenal Festu, hrvatski pevač Jakov Jozinović i urlik srpskih devojčica koje frenetično pevaju i prate ga u šumadijskoj noći.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Branko Rosić je urednik kulture na Velikim pričama.

Rosić je jedna od urbanih legendi Beograda, kako se zvala i njegova jako popularna pank grupa. Jedan je od najpoznatijih novinara i pisaca, kao i prvi dobitnik iz Srbije Medalje Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između dve zemlje.

Zamenik je glavnog urednika Nedeljnika.

Sarađivao je u pisanju Leksikona Yu mitologije i radio intervjue sa svim značajnim ličnostima iz kulture i pop kulture na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i nekoliko intervjua sa značajnim ličnostima svetskog rokenrola, kao što su Stiven Patrik Morisi (The Smiths), Nik Mejson (Pink Floyd), Ijan Anderson (Jethro Tull), Stiv Heket (Genesis), Šarlin Spiteri (Texas), Ijan Gilan (Deep Purple), Žan-Žak Barnel (The Stranglers), Stiven van Zant (Bruce Springsteen’s & The Street Band, Silvio Dante u seriji Sopranos). Uradio je intervjue sa piscima: Tonijem Parsonsom, Hanifom Kurejšijem, Irvinom Velšom, Frederikom Begbedeom, Juom Nesbeom, Tarikom Alijem. Intervjuisao je umetnike Joko Ono i Grejsona Perija, kao i modnog kreatora Žan-Pola Gotjea.