Hiljadu devetsto devedeset i neka, a svi rođeni početkom te decenije, ili krajem prethodne nekako su mnogo ranije odrasli. I ovo verovatno svaka generacija misli za svoju, međutim, za tu „ratnu“ generaciju, rođenu negde između Osme sednice i Dejtonskog sporazuma naročito važi.
Godina je dakle, devedeset i neka, ja i dalje ne idem u školu, ili sam možda u predškolskom, ili je to godina pre te godine, ne znam tačno, ali znam da tada nekada prvi put čujem pesmu čiji refren glasi „Poljem se širi miris tamjana“. Kao i svako dete tih godina, a naročito deca koja su „rođena odrasla“ zanimale su me stvari, i one koje su mogle da se pročitaju u knjigama, koje se tiču svemira i dinosaura, ali i ove druge, ljudske, životne, svakodnevne.
Uglavnom, već mi je tada u tim godinama bilo jasno da kada balon protrljaš o kosu može da se zakači na plafon. Bilo mi je jasno da kad grmi mora da se isključi sve iz struje da nas ne udari grom. Učila sam napamet glavne gradove kao da će mi to išta značiti u životu. Sve sam to znala tada, ali mi nije bilo jasno kako i zašto se poljem širi miris tamjana. Zar se tamjan ne pali u crkvi? I za slavu. Otkud tamjan u polju?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
