Krajem maja objavljeno je da Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ uvodi kinesku tradicionalnu medicinu (KTM) u svoju redovnu kliničku praksu. Potpisan je Memorandum o saradnji sa Univerzitetom za tradicionalnu kinesku medicinu u Pekingu, a cilj ovog partnerstva je „uvođenje holističkog pristupa pacijentima, spajanjem drevnih kineskih metoda i savremene zapadne medicine“.
Profesorka iz Kine istakla je da „tradicionalna kineska medicina pacijenta posmatra kao celinu i pristupa mu holistički“, te da „podrazumeva individualni pristup svakom pacijentu, kao i pažljivo procenjivanje njegovog celokupnog zdravstvenog stanja, zbog čega integracija sa savremenom medicinom može doneti dodatni kvalitet u lečenju“. Ova izjava nosi implicitnu optužbu na račun ne samo Instituta „Dedinje“, već i cele zapadne naučne medicine, jer ispada da se van Kine praktikuje „generalizovan“ pristup po tipu „jedan lek za svaku bolest“ i da se ne procenjuje opšte zdravstveno stanje. Drugim rečima, devojka sa reumatskom bolešću srca i starac sa srčanom slabošću, dijabetesom i amputiranom nogom zbog Birgerove bolesti ovde se tretiraju na isti način, dok su profesorkini daleki preci još pre više hiljada godina sva ta stanja precizno razgraničavali i primenjivali terapiju po tipu odela krojenog po meri.
Direktor Instituta je sa svoje strane istakao da holistički pristup njegovih kineskih kolega „pacijenta gleda kao celinu“, te da to „mnogo pomaže otkrivanju mehanizma obolevanja, ali i uspesima pri lečenju, odnosno izlečenju“. Poruka je slična – doktori u ovom delu sveta nisu u stanju da sagledaju sveukupnost, međusobnu zavisnost i složenost procesa u ljudskom organizmu, pa su nužno inferiorni u odnosu na svoje kineske „kolege“, narodne iscelitelje, naoružane praksom dalekih predaka umesto akademskim znanjima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
